Vesele osamdesete, vol. 1 - Radnjica u kraju

Tople male radnjice za razliku od savremenih marketa lišenih bilo kakve ljudskosti. I sitni nesporazumi u njima, poput ovog:

- Dobar dan. Daćete mi nemasno mleko, kao i obično!

- Dobar dan komšo, znači, jedno nemasno i jedno obično?

- Ne, ne, nego nemasno, standardno.

- Pa to rekoh: jedno nemasno i jedno standardno.

- Ama, čoveče, samo jedno nemasno! To kupujem skoro svakog dana, mislio sam da već znate napamet. I molim vas, jedan polubeli hleb.

- Rekli ste pola belog hleba?

- Ne, rekao sam jedan polubeli. Ceo.

- Mislite da bude ceo hleb koji je sa jedne strane crni, a sa druge beli, ili da bude samo polovina jednog hleba, koja je bela?

- Zovite mi šefa!

- Ja sam i prodavac i poslovođa, izvolite?

- Imate idiota prodavca!

- Znam, već sam ga opominjao da se uozbilji, ali ne vredi. Tražim drugog i čim nađem nekoga ko odgovara, ovome ću dati otkaz, verujte!

- Dobro. Zovite mi sad opet prodavca!

- Evo me!

- Daj to mleko i taj hleb i da se nosite u pičku lepu materinu i ti i poslovođa!

- Izvolite. Doviđenja, komšo, dođite nam opet!

E, to su bila vremena.