Situacija u školama alarmantna: Nemaju ni za sapun

Para nema, potvrđuje za „Novosti“ direktor Saša Vojnović.

Na jučerašnji dan 57 škola u Srbiji imalo je blokiran račun. Gomilaju se dugovi za grejanje, struju, vodu, ne mogu đake da pošalju na takmičenja, a nastavnike na obavezne seminare, jer opštine i gradovi plaćaju „na kašičicu“.

„Dugovi zaječarskih škola narasli su na 54 miliona dinara“, objašnjava Vojnović. „Ne možemo ni slavinu da popravimo, a tužbe stižu i za neplaćene popravke kopir-aparata. Sanitarna inspekcija iz Niša naložila je da okrečimo školu. Nema para, pa sam završio na sudu i iz svog džepa platio kaznu. I za higijenu tražimo donatore.“

Umesto pola miliona koliko je, recimo, potrebno, OŠ „Đura Jakšić“ mesečno, za sve račune i troškove, od lokalne samouprave dobiju deseti deo. Zakon obavezuje i da naprave školski sajt, pa mogu da očekuju još jednu kaznu.

Problema ima u celoj Srbiji. OŠ „Radica Ranković“ u Lozoviku, kod Bačke Palanke, priča Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, tužili su roditelji učenika koji se povredio tokom nastave. Sud je presudio da isplate 3,5 miliona dinara, škola nema, pa je račun blokiran.

„Svakog dana zovu me kolege iz različitih gradova i žale se na blokadu računa i kašnjenje plata“, otkriva Matijević. „Stvar je zakomlikovana novim zakonom, koji nalaže blokadu računa, ako se dugovi ne izmire u roku od 45 dana. A kada je račun blokiran, država ne uplaćuje ni zarade. Tako su nastavnici taoci sistema. Rade svoj posao, a plate kasne zato što neko drugi nije izmirio dugovanja. Negde su krive lokalne samouprave, negde direktori, ali ispaštaju nastavnici.“

U pojedinim niškim školama, objašnjava Vlada Milićević, gimnazijski profesor, dešava se da plate kasne nekoliko dana jer je račun škole blokiran zbog duga od hiljadu ili 10.000 dinara.

Prošle godine svaka druga kragujevačka škola bila je u blokadi, jer radnicima nisu isplaćivali troškove prevoza, ali i zbog komunalnih dugova.

„Najveća stavka su milionska dugovanja prema gradskim komunalnim preduzećima“, kaže Milan Jevtić, profesor u Politehničkoj školi. „Dešavalo se da ne realizujemo nastavu za vozače, jer nismo imali gorivo za vozila. U školama koje se greju na gas prošle zime mesec dana radijatori su bili ledeni.“

Sreća u nesreći svih ovih škola je što su komunalna preduzeća i elektrodistribucije „meka srca“, pa i pored višegodišnjih dugova ne isključuju struju i vodu. Tako škole u Zaječaru i po pet godina nisu platile odnošenje đubreta, a komunalci ga ipak nose.

Izvor: Novosti