Šantićeva Emina (VIDEO)

Po predanju, stihove

"Sinoć kad se vraćah iz topla hamama,
prođoh pokraj bašče staroga imama.
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajaše Emina. "

Izvornom Šantićevom tekstu dodati su stihovi koje je navodno izrekla Sevda Katica, usmeni kazivač narodnih pesama, kada joj je Himzo Polovina doneo vest o smrti opevane Emine.

"Umro stari pjesnik umrla Emina
ostala je pusta bašča od jasmina.
Salomljen je ibrik uvelo je cvijeće
pjesma o Emini nikad umrijet neće"

Pesmu su mnogi interpretirali sa dodatkom Sevdinih stihova, dok su je Himzo Polovina i Ibrica Jusić kao takvu snimili na nosače zvuka.

Šantić je rođen je u Mostaru. Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar.

Šantić je najveća dela stvarao krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea. U njegovim pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.

Iz Trsta se vratio u Mostar 1883. godine i tu zatekao „neobično mrtvilo“, koje je bilo posledica tek ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Austrije. u početku je vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći“. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad.

Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea.

Tokom života je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju: „Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“. Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“, „Ostajte ovdje“, „Pretprazničko veče“, „Veče na školju“, „O klasje moje“, „Moja otadžbina“...