Prošle godine izvezeno 2.4 miliona litara vina

Kakav potencijal leži u ovoj grani poljoprivrede jasno je i na osnovu toga što se danas pod vinogradima nalazi svega oko 20.000 hektara zemljišta, dok je pre 60 godina pod vinovom lozom bilo čak 135.000 hektara.

Gvozden Radenković, predsednik Udruženja vinogradara i vinara Srbije, kaže da bi vinogradarstvo moglo biti profitabilna privredna grana kad bi mu država posvetila više pažnje.

"Vinarima je bilo lepo krenulo, ali je od 2008. godine s nastankom ekonomske krize pala prodaja vina. Problem je što su sporazumom CEFTA granice otvorene za sva vina iz sveta koja su niskog kvaliteta i niskih cena, pa naša kvalitetna vina, čija je proizvodnja skuplja, nisu konkurentna na domaćem, a kamoli na stranom tržištu. Iako visok kvalitet naših vina dokazuju i brojne nagrade na svetskim sajmovima, država stidljivo pomaže ovaj sektor kroz podsticaje za sadnju vinograda i ne štiti vinare od neredovnih platiša i nekontrolisanog uvoza," ističe Radenković.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da su već preduzeli korake kojima se omogućava znatno unapređenje vinogradarstva i vinarstva:

"Ministarstvo finansijski podstiče podizanje vinograda radi povećanja površina pod vinogradima, daje podsticaje za sertifikaciju sadnica i klonsku selekciju vinove loze kako bi se stvorile dovoljne količine kvalitetnih domaćih sadnica. Podstičemo upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar i kontrolu proizvodnje vina s geografskim poreklom."

Milada Lukešević iz Privredne komore Srbije kaže da u Srbiji srednje vinarije predstavljaju najaktivniju grupu proizvođača čiji je broj sve veći.

"Veliki je i broj malih vinarija koje poslednjih godina sve više povećavaju obim proizvodnje. Usled cenovne konkurentnosti grožđa i vina u rinfuzu iz Makedonije zbog boljih uslova proizvodnje nego u Srbiji, brojne vinarije pribegavaju uvozu tog vina i njegovoj doradi u sopstvenim pogonima. To je rezultiralo prestankom otkupa grožđa od bivših kooperanata," kaže Lukešević.
Najveći izvoz u EU

Izvor: KURIR