Paradoks srpskog sudstva: Duševni bol skuplji od života
Tako je protiv lokalnih medija u toku 30 postupaka, a odštetni zahtevi se kreću do pet miliona. U Beogradu je samo pred Prvim osnovnim sudom u toku 400 postupaka fotoreportera koji traže naknade od medija koji su preuzeli sa agencija njihove fotografije i potpisali samo agencije, ali ne i njih.
Do sada dodeljene naknade, po rečima advokata Dragana Lazarevića, kreću se do milion dinara. Koliko su nerealne, najbolje govori podatak da su domaći sudovi dodeljivali 200.000-300.000 dinara porodicama koje su izgubile najmilije u oružanim sukobima tokom devedesetih!
Kako kaže advokat Gorica Lazić, bilo je i slučajeva da sud ne odredi naplatu duševnih patnji u saobraćajnim nesrećama ako bol, po njegovoj proceni, nije bio veliki. Tako ispada da su ljudski život i strah od gubitka života jeftiniji od uvređenosti koju neko oseti kad otvori novine i pronađe tekst o sebi koji mu se ne dopada. „Bečejski mozaik“ tužio je zato Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
„Svojevremeno smo objavili tekst u kom je novinar izneo primer lokalnog policajca koji je gurao pištolj u usta privedenima. Osuđeni smo na 150.000 dinara osnovne odštete, plus troškovi postupka, ne zato što je policajac demantovao da je gurao pištolj, već što smo napisali da je „radnik policije“, a nismo naveli čin, i zato što je novinarka iznela vrednosni stav da je takav akt povod za lustraciju“, kaže Vlada Filipčev, glavni i odgovorni urednik i direktor.
Lokalne medije lako na sudu dobijaju i kriminalci. - Izgubili smo spor kad nas je tužio čovek kog je prozvao javni tužilac zbog iznude i otmice. Uprkos tome što smo citirali tužioca i što je čovek kasnije za to delo osuđen na 3,3 godine, sud je zaključio da smo prekršili presumpciju nevinosti - kaže Vlada Filipčev.
Presudu Opštinskog suda u Bečeju potvrdio je i novosadski Okružni, pa je medij 2007. uložio predstavku u Strazburu, koja je prihvaćena.
„Po evropskim standardima, osudi podležu uvreda i kleveta, ali ne i iznošenje vrednosnog stava, što naše sudije ne znaju“, kaže advokat Dragan Lazarević. „I u poslednje vreme sve je više tužbi protiv lokalnih medija, koji jedva preživljavaju.“
Razni lokalni moćnici potplaćuju siromašne Rome i druge da tuže medije. Medij za tužbu, kako objašnjava Lazarević, mora da plati taksu i do 100.000 dinara. Kada novine dobiju spor, one ne mogu da naplate taksu od onog ko je izgubio jer su najsiromašniji oslobođeni plaćanja troškova. Pet takvih tužbi i mediju preti zatvaranje! Dešavalo se ovo u Vojvodini i na jugu Srbije.
I beogradski elektronski medij morao je da plati odštetu jer je objavio zvanično saopštenje sa sajta kanadske ambadsade, u kom Kanada nudi nagradu za informacije o licima koja se traže zbog ratnih zločina. Dvojica sa spiska su tužili medij i dobili u prvom stepenu.
„Sudstvo se posle reforme ne snalazi kad su u pitanju zakoni o javnom informisanju i o autorskim pravima, i gradi sudsku praksu od nule“, kaže Gorica Lazić. „To sve koriste pojedine advokatske kancelarije, koje sada tragaju za fotografijama koje su objavili elektronski mediji poslednjih godina, pa svuda gde je potpisana samo agencija - tuže.“
Cena novinske fotografije je od 10 do 50 evra, ali su ovde zahtevi po 1.000 evra i naviše, jer autori dokazuju da je njihovo delo „originalna duhovna tvorevina“. Doneto je nekoliko prvostepenih presuda na štetu medija.
Izvor: Novosti