Glas je ogledalo duše

Glas je jedan od najvažnijih faktora lepote, ponekad čak važniji i od fizičkog izgleda. U njemu se može osetiti radost ili tuga, prepoznati laž, ili se uticati na tuđe mišljenje. Glas je ogledalo duše, a ne oči, smatraju stručnjaci, jer je utisak koji ostavlja vrlo upečatljiv.

Način na koji se nešto kaže ili govori često je presudan u formiranju smisla onoga što je izgovoreno, ili efekta koji će imati. Isuviše oštar glas vređa sluh, pa ga zato treba prilagoditi i "čuvati" isključivo za momente kada drugačiji način komunikacije nije moguć.

Boja glasa određena je rođenjem, ali stručnjaci tvrde da se vežbanjem može steći samopouzdanje i učiniti da glas zvuči sigurno, bez obzira na to kog je tonaliteta. Izgovor je ipak podložan promenama, stičemo ga, učimo, a po potrebi i menjamo. On je specifična karakteristika svakoga od nas, a u kombinaciji sa ostalim osobinama i odraz našeg duha, zbog čega se i menja sa promenama raspoloženja.

Za utehu onima koji su nezadovoljni svojim glasom, za nekoga prijatan glas, drugome može biti iritantan i neprijatan.

Kakva god da je struktura našeg glasovnog aparata, svako može da "ukroti" svoj glas i izvuče iz njega ono najbolje, tvrde američki stručnjaci. Prilagođavanje visine glasa kao i čist i pravilan izgovor, mogu da bace u zasenak melodičan ali akcenatski pogrešno interpretiran glas.

Veliki je broj tehnika za usavršavanje glasovnih sposobnosti, ali je vežbanje sa glasnim izgovorom najvažnija i najjednostavnija metoda. Oni koji žele da je primene, trebalo bi samo da se naoružaju strpljenjem i svakodnevno vežbaju. Treba početi od najjednostavnijih tehnika, vežbati suglasničke grupe i kraće reči, a zatim napredovati sve do složenih rečenica i mogućnosti da se one sugestivno prenesu na onoga ko sluša!

Dok govorimo, treba da ostanemo mirni i razmišljamo o ishodu izgovorenih reči. Otklonite drhtanje glasa koji je često pokazatelj nesigurnosti, žurbe, straha, što svakako umanjuje efekat onoga što je rečeno. Treba posebno biti pažljiv prilikom komuniciranja telefonom, jer tada naš sagovornik ima samo mogućnost da nas čuje i celokupnu sliku o nama formira na osnovu glasa...

(old_image)

PARTNEROV GLAS ČUJEMO BOLJE OD TUĐIH

Ako je verovati rezultatima do kojih su došli kanadski naučnici sa Univerziteta Kvins, partnerov glas čujemo bolje od tuđih. Toliko nam je upečatljiv, da ga prepoznajemo među hiljadama drugih, a sve zahvaljujući mozgu koji čak i u bučnoj prostoriji može da razabare šta partner govori.

To su potvrdili eksperimenti u kojima su parovi učestvovali dobrovoljno. Istovremeno su im puštani snimci govora partnera i govora nepoznate osobe. Poznati glasovi bili su jasniji i razumljiviji. "To upućuje na zaključak da bliskost među ljudima donosi brojne prednosti u našem razumevanju i percepciji", istakla je Ingrid Jonsrud.

Ali, partnerov glas je i najlakše ignorisati, naročito ako ste sredovečni. U tim godinama lakše "isključujemo mozak" dok slušamo partnerov glas, pogotovo ako nas ne interesuje šta on želi da kaže. Ali, kako starimo, sve nam je teže da ignorišemo partnerovu priču.

Izvor: Novosti