Poljoprivrednici: Borovnica biljka budućnosti, Srbija idealna za uzgoj
Domaćin je bio mladi poljoprivrednik Dušan Živković koji je lane u maju posadio 15 ari borovnice i u planu mu je da proizvodnju proširi na 60 ari. Organizator posete je bila Narodna biblioteka iz Jagodine, po čijem projektu "Agro lib" je Živković podigao plantažu.
Inženjer Gvozden Dželatović koji je, takođe, zasadio borovnicu na svom imanju po projektu "Agro lib" u selu Vranovac kod Jagodine, izjavio je na plantaži Živkovića, da je Srbija veoma pogodna za uzgoj borovnice, jer ima idelanu nadmorsku visinu.
"Naše sunce daje tom i drugom našem voću dovoljnu količinu šećera, za razliku od voća u drugim državama. Trenutno je pod borovnicom u Srbiji, po nekim informacijama, 100 hektara, i to je vrlo malo, verovatno zbog visokih početnih ulaganja", za podizanje jednog hektra je potrebno 25.000 do 30.000 evra i posle toga svake godine ima neko ulaganje za okopavanje, orezivanje, sređivanje, ali nakon pete godine, kada je dostignut pun rod posle primene svih ovih mera, borovnica sama sebe otplati i u narednih 40 godina imate samo dobit", rekao je Gvozdenović.
Otkupna cena po kilogramu je pet evra, a sa hekatra se dobije oko 10.000 kilograma, istakao je Dželatović i napomenuo da sada na kvantaškoj pijaci u Beogradu kilogram borovnice košta 1.700 dinara.
"Veliki kupci srpske borovnice su Englezi, Rusi i Japanci, prednost je što borovnica u našoj zemlji stiže između 15. juna i 15. jula, posle Španaca i pre Poljaka, kada možemo plasirati rod sa nekih 5.000 hektara", dodao je Dželatović.
On je napomenuo da je borovnica koja je iz Amerike doneta u Srbiju pre 20 godina pokazala najbolje prinose i dobro napredovanje.
Direktorka jagodinske Narodne biblioteke Vesna Crnković je podsetila da je ovo poseta u sklopu projekta "poljoprivredne biblioteke", u okviru kojeg je održan niz predavanja za poljoprivredinike, što se, kako je navela, pokazalo kao veoma dobro.
"Prošlih godina je najviše bilo inetresovanja poljoprivrednika da čuju nešto više o uzgoju borovnice s obzirom da je to mlada kultura kod nas i mi smo rešili da poljoprivrednike dovedemo na teren da vide kako to izgleda i kako se radi", izjavila je Crnković.
"Pitanje zašto to radi biblioteka, nije slučajno, beblioteke u savremenom društvu imaju i drugu funkciju, biblioteke nisu više mesta u koje ljudi dolaze i uzimaju knjige, već biblioteke rade i na razvoju društvene zajednice", dodala je ona.
Prema njenim rečima, bibliotekle se sve vise otvaraju prema svim korisnicima, a s obzirom da u selima u Srbiji imamo 326 seoskih biblioteka, sasvim je noramalno da te biblioteke budu korisne onima koji žive u selima i poljoprivrednicima.
"Mi smo za naš projeket "Agro lib" dobili tri međunarodne nagrade. Seoske boblioteke vide koji su problemi u selima i to preko mreže seoskih biblioteka rešavamo - pre svega kroz edukovanje i obrazovanje", istakla je Crnkovićeva i ocenila da ovaj projekat može da bude model i državi kako da reši problem seoskog stanovništva.
Projekat "Agro lib", koji je podržala i američka informatička kompanija Majkrosoft, ove godine je nagrađen na Međunarodnoj Federaciji bibliotetskih asocijacija i institucija (IFLE) u Singapuru, a pre toga u Beču i Ženevi.
Selo Lovci se nalazi na granici Jagodine i Kragujevca na padinama Crnog vrha i ovaj kraj kao i gotovo cela Srbija je, zahvaljujući povoljnim agrometeraološkim uslovima, odlično mesto za uzgoj borovnica.
Borovnica je relativno nova kultura, nedovoljno poznata iako zaslužuje veliku pažnju zbog svojih lekovitih svojstava. Životni vek jedne biljke je i do 50 godina. Međutim, lako uzgajanje ove vrste voća proizvođačima može doneti dobru zaradu, potsećaju poljoprivredni stručnjaci.
Izvor: Blic