fbpx

Srbija sama čuva svoje nebo

U svoje snage uzda se još samo Hrvatska, iako je njena flota borbenih aviona odavno zrela za kompletni remont. Nijedna od ostalih republika SFRJ nema lovačku avijaciju, već zaštitu dobija ili očekuje od NATO, pišu "Novosti".

Pitanje odbrane neba našlo se u središtu pažnje javnosti regiona posle najave da bi Hrvatska uskoro mogla da preuzme brigu o nebu Crne Gore, ali i Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ova tema, iako tek u najranijoj fazi, izazvala je buru reakcija u više država. Jedan od razloga za salve komentara jeste i u činjenici da su vazduhoplovstva gotovo svih balkanskih država u izuzetno nepovoljnoj situaciji, što pod veliki znak pitanja stavlja sigurnost neba.

Vazduhoplovstvo Vojske Srbije, iako suočeno sa zastarelošću tehnike, istekom resursa letilica i tankom kasom, ima solidnu osnovu da se izdigne u regionalnog lidera na nebu. Najava nabavke jedne eskadrile aviona "MiG 29M2“, koji pripadaju naprednoj četvrtoj generaciji višenamenskih vazduhoplova znatno će da ojača snagu države na nebu. Modernizacija aviona "supergaleb G4“, koja se već godinama odlaže zbog manjka novca, zajedno sa produženjem resursa letilicama "MiG 21“, trebalo bi da zaokruži ovaj proces. Srbija je pritom kako-tako uspela da očuva proces obuke pilota i sistem logistike.

U potpuno drugačijoj situaciji je Crna Gora, koja je definitivno odustala od bilo kakve ideje da ima lovačku avijaciju, a čije je nebo nezaštićeno još od razlaza za Srbijom 2006. godine. Od flote koja je posle referenduma ostala u Crnoj Gori, ostalo je svega pet helikoptera "gazela“. Vlasti Crne Gore poslednjih godina prodale su pet aviona "supergaleb G4“ jednoj hrvatskoj privatnoj firmi, dok je šest istih letilica ustupljeno Srbiji.

Zvaničnici najmlađe evropske države već godinama ističu da će čuvanje njihovog vazdušnog prostora biti rešeno kroz saradnju sa NATO, a odbrana neba uzima se i kao jedan od glavnih razloga za pristupanje ovom savezu.

"Konačnu zaštitu svog neba rešićemo kada budemo članica Severnoatlantskog saveza", izričit je ministar odbrane Crne Gore Dragan Samardžić. Vlada je početkom septembra dala zeleno svetlo za potpisivanje sporazuma sa Hrvatskom, BiH i Makedonijom za izradu studije o o zaštiti vazdušnog prostora, koja će se odnositi na razvoj radarskih i PVO sistema.

Ključ za dugoročno rešavanje pitanje otvorenog neba u Briselu vide i Makedonija i BiH. Njihova situacija je veoma slična crnogorskoj, jer još nisu rešile pitanje čuvanja vazdušnog prostora. BiH uopšte ne poseduje borbene avione, a Makedonija je osnovnu snagu svoje avijacije - četiri aviona "suhoj“ - nedavno trajno prizemljila zbog zastarelosti.

Istoričar i vazduhoplovni analitičar Bojan Dimitrijević zato ističe da je logično da države regiona sve intenzivnije razmišljaju kako mogu zajedničkim snagama da se zaštite.

"Razumljivo je što se Crna Gora okreće Hrvatskoj, koja ima kakvu-takvu lovačku avijaciju, jer to podrazumeva i bliže odnose sa NATO", objašnjava Dimitrijević.

"Srbija, za razliku od suseda, ima dobar potencijal da čuva svoje nebo avionima i raketnim sistemima. Moramo imati na umu da male države kakve su Crna Gora, BiH ili Makedonija veoma teško mogu da uspešno same organizuju čuvanje svog neba. To je glavni stub ideje o zajedničkoj kontroli vazdušnog prostora, koja bi rešila problem nesigurnih visina svim zemljama koje nemaju lovačku avijaciju".

Dimitrijević podseća da je čuvanje vazdušnog prostora važno za bezbednost svih građana, ali i izuzetno skup posao koji pored avijacije podrazumeva i radarske sisteme i sredstva PVO. On napominje da prisustvo NATO ne bi trebalo da zakomplikuje komšijske odnose, jer je razvoj sistema regionalne bezbednosti trend i u svetu.

"Srbija u oblasti zaštite neba vrlo dobro sarađuje sa Bugarskom, ali i sa Rumunijom, koje su članice NATO. Zanimljiv je i model koji se primenjuje na Baltiku, gde se vojske NATO redovno rotiraju u čuvanju vazdušnog prostora baltičkih država ", podseća Dimitrijević.

Rizike iz visine od bivših republika SFRJ temeljno je rešila samo Slovenija, koja plaća Italiji da njeni borbeni avioni dežuraju na slovenačkom nebu. Na ovaj potez pod Alpima se gleda različito, jer je reč o izuzetno skupom aranžmanu. Procene troškova su različite, a prema nekim Ljubljanu to košta i do 40 miliona evra godišnje. Problem bezbednosti u vazduhu na sličan način rešila je i Albanija, na čijem nebu se smenjuju grčki i italijanski avioni.

Bezbednosni problemi približili su države regiona usmerene ka NATO zajedničkom delovanju. Pod okriljem Brisela u povoju je koncept sistema "pametne odbrane“, u koji su pored Crne Gore i Hrvatske, i Bih i Makedonija. Iako se u medijima pojavila informacija da će crnogorsko nebo štititi hrvatski borbeni avioni, tekav scenario teško da je realan. Hrvatska država i sama već godinama ozbiljno kuburi sa ograničenim resursima kada su u pitanju vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana.

Na ovaj aranžman Hrvatska gleda kao na deo šire slike koju određuje savezništvo u NATO. Vojni analitičar iz Zagreba Igor Tabak kaže da se trenutno radi tek na prvom koraku - izradi studije koja će pokazati da li je ova vrsta saradnje uopšte moguća.

"Većina država regiona, kada je reč o vazduhoplovstvu, ima iste probleme", podseća Tabak."Sa izuzetkom Italije, koja je vojna velesila, i Mađarske, koja je nabavila savremene avione, ostale države raspolažu samo ostatkom ostataka resursa JNA. Gotovo sve države razmišljaju o nabavci novih aviona, ali konkretnih koraka gotovo da nema. To su sve motivi da se ozbiljnije razmisli o udruživanju resursa malih država, naročito ako imaju isto opredeljenje što se tiče članstva u NATO. To je osnovni preduslov za saradnju, jer ukoliko članice ili zemlje koje žele u savez sarađuju na nizu drugih odbrambenih projekata, zašto ne bi bile partneri i u odbrani neba".

I dok se kuvaju ideje o zaštiti balkanskog neba, Hrvate muče druge brige. Nebo ove zemlje seku "migovi 21“ a resursi su im na samom izdisaju. U vazduhoplovnim bazama "Zemunik“ kod Zadra i „Pleso“ kod Zagreba stacionirano je svega deset zastarelih sovjetskih letilica. Iako zvanične potvrde ne postoje, procenjuje se da je svega šest letilica u operativnoj upotrebi. Svim vazduhoplovima ove godine ističe vek trajanja, a Hrvatska se već opredelila da ne kupuje novu eskadrilu. Umesto toga, u maju ove godine vojni vrh Hrvatske otvorio je proceduru ponovnog remonta starih letilica, koji bi im obezbedio još koju godinu života.

Hrvatski borbeni avioni nabavljeni su kao polovni još devedesetih godina, a kupljeni su od Poljske i Ukrajine. Ove letilice remontovane su 2003. godine u Rumuniji, a posao modernizacije 12 aviona koštao je tada više od osam miliona dolara. Hrvatski avioni su poslednjih godina imali niz incidenata a dva "MiG-a 21“ izgubljena su 2010. godine u vazdušnom sudaru iznad Slunja.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.