Za četiri godine zatvorom kažnjeno 39 huligana

Prekršajni sud u Beogradu je izrekao ukupno 39 zatvorskih kazni, 27 kazni zatvora do 15 dana, 9 kazni od 15 - 30 dana zatvora, i tri kazne koje glase na više od 30 dana zatvora.

Osim toga izrečeno je 50 zaštitnih mera.

Predsednik Prekršjanog suda u Beogradu Milan Marinović rekao je da, kada su u pitanju sportske priredbe i prekršaji na tribinama pravila nema, jer broj prekršaja na utakmicama varira i zavisi od "priredbe do priredbe".

Radi sprečavanja nasilja na sportskim priredbama prekršajni sudovi u Srbiji a posebno u Beogradu, kada su u pitanju utakmice visokog rizika, imaju praksu da na njih šalju određen broj sudija, najčešće bude jedan, vodi se kao dežurni sudija na stadionu ili u hali sportova, rekao je Marinović.

Taj sudija, kako je ukazao, ne sudi na samom stadionu, već sa prisustnim tužiocem i policijom usaglašava aktivnosti.

"Kada neko lice napravi nedelo a nije odmah jasno da li se radi o krivičnom delu sastaje se štab i vrši trijažu takvog ponašanja. Za krivično delo angažuje se tužilac, a prekršaj se prosleđuje dežurnim prekršajnim sudijama", objasnio je Marinović.

On je dodao da sud ima dežurne prekršajne sudije koji postupaju svaki dan, kao i po potrebi vanredne dežurne sudije koji sede u sedištu beogradskog prekršajnog suda u Timočkoj ulici.

U zavisnosti od manifestacije i stepena rizika, zavisi i broj dežurnih sudija, naveo je Marinović ukazujući da nema pravila kada su u pitanju incidenti na tribinama.

"Moze da se desi da neka utakmica bude proglašena utakmicom visokog rizika, a da to bude veoma visoki rizik, kao što je bila fudbalska utakmica između Srbije i Hrvatske, a da se sve završi u redu bez manifestacija nasilja i posla za dežurne sudije", napomenuo je sudija.

Može, pak, da se desi da neka utakmica bude proglašena utakmicom visokog rizika, ali da se ne očekuje nasilje a da do njega dođe, tako da se ne možemo vezati za tip utakmice i rizika ali moramo biti spremni na sve, naglasio je on.

Marinović je podsetio da Srbija sada ima Nacionalnu strategiju za sprečavnaje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

U izradi su, kako je naveo, učesvovali svi relevantni faktori koj imaju bilo kakve veze sa temom predstavnici sportskih saveza, sprotskih novinara, ministarstva sporta i omladine, ministarstva pravde i državne uprave, sudova, tuzilaštva, MUP-a.

"Mislim da je urađen dobar akcioni dokument koji će, ako uspemo da ga sprovedemo, značajno doprineti smanjenju, ako ne i iskorenjivanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama", istakao je predsednik beogradskog prekršjanog suda.

Prema njegovim rečima, broj prekršaja na utakmicama varira i zavisi od priredbe do priredbe.

Marinović smatra da je u sprečavanju nasilja na sportskim mnifestacijama ključna uloga medija koji bi, kako je kazao, trebalo da izveštavaju o svim sankcionisanjima nekog nasilja bilo da kazne izriče prekršjani ili krivični sud.

"O tome bi trebalo pozitivno izveštavati, da javnost bude upoznata sa tim - da se ne isplati vršiti nasilje na sportskim priredbama, posebno što ima veći broj počinilaca koji je mlađe životne dobi, a ima i maloletnika. Tako bi moglo da se deluje preventinvo i vaspitno na njih da se suzdrže od takvog ponašanja kom su možda skloni ili žele da ga probaju", naglasio je Marinović.

Inače, izmenama Krivicnog zakonika iz 2009. za krivicna dela počinjena u grupi predviđene su kazne od dve do osam, a za kolovođu od tri do 12 godina zatvora.
Tada su odrađene i izmene zakona koji reguliše sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, kojim su novčane kazne duplirane i predviđene zatvorske sankcije.

Izvor: Blic