Beograd nekad: Hteli da stave Trijumfalnu kapiju na Slaviju

Sagovornik za ovu temu bio nam je Slobodan Giša Bogunović, član Akademije arhitekture Srbije i autor knjige „Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka“.

Trgovi između dvorova

- Šambon je bio dvorski arhitekta belgijskog kralja Leopolda Drugog, urbanista koji je projektovao desetak pozorišta u Londonu, Amsterdamu, Parizu i Briselu - govori Bogunović. - U Šambonovoj radionici sa čak dve stotine saradnika nastao je jedan od prvih obuhvatnijih planova uređenja Beograda. Sačinjen je 1913. godine, neposredno po okončanju balkanskih ratova.

Sada je jasno da je Prvi svetski rat sasvim poremetio Šambonovo viđenje srpskog prestonog grada.

- Matrica tadašnjeg Beograda bila je „provučena“ kroz sito akademske uravnoteženosti, stilske i sadržajne doslednosti, udešena po evropskom metru, a oslikana kao mreža monumentalnih arhitektonskih kompozicija - kaže Bogunović. - Dovoljno je zamisliti kako bi vekovni urbanistički problemi Beograda bili rešeni da je ostvareno tek nekoliko Šambonovih inicijativa. Da je, na primer, posred kružne Slavije, na njenim zvezdasto raspoređenim uličnim kracima bila postavljena Trijumfalna kapija, današnja dilema o budućem izgledu tog, nikad uobličenog trga, bila bi otklonjena. Ili, da je između hotela „Moskva“ i „Balkan“, na Terazijskoj terasi i pod njom bio obrazovan niz manjih trgova sve do Ulice kraljice Natalije, ulepšan visećim vrtovima, kaskadnim baroknim fontanama... Bila bi rešena enigma ove padine, a verovatno i izlazak Beograda na reke...

Bogunović se posebno osvrće na monumentalni trg koji bi se razvio kod današnjih dvorova, da je kojim slučajem bilo volje da se ostvari poprečni prodor od Ulice kralja Milana do današnje zgrade Doma Narodne skupštine u dva povezana trga: prvi, kojim bi dominirale naspramne zgrade dvorova sa stubom - alegorijom slobode u sredini, i drugi, peristilnom kolonadom kružno opasan, u koji se, kroz „pobedine kapije“ ulivaju dva moćna saobraćajna kraka iz Dečanske i Ulice kneza Miloša.

Kako misli naš sagovornik, svakako bi posle takvog ostvarenog projekta, malo ko pomenuo odsustvo pravih trgova u Beogradu.

Osuda na zaborav

Bogunović je prihvatio da je Šambonovo rešenje unekoliko kruto, da ima i prenaglašenu arhaičnu notu, ali je Beogradu nudilo ono što mu je i tada, ali i kasnije nedostajalo.

- Bio je to niz jakih urbanističkih motiva koji na okupu drže njegove neusaglašene kompozicije, i koji su u sebi držali klicu spremnu da je kasnije rasplode.

Šambonov napor uskoro je bio sasvim zaboravljen.

- Sve je to ostalo nejasno, i do današnjih dana neobjašnjeno - zaključuje Bogunović. - I sada se pitamo šta je bilo odlučujuće pa da jedan tako važan i opsežan predlog, kako arhitektonski, tako i urbanistički, bude prećutan, neusvojen, a potom i sasvim zaboravljen. Tim pre što je sačinjen u jednom stranom ateljeu koji je uživao izuzetan ugled u Evropi. A napravljen je uz očigledno veliki trud, za njega su odvojena velika sredstva, a, na kraju, potpisan je imenom od vrhunskog ugleda – Šambonovim.

Zoran Nikolić
Novosti