Preskupo: Visoka cena besplatnog školovanja

On je upravo upisao master na konzervaciji i kaže da fakultet obezbeđuje samo papir, a studenti moraju da kupe sav ostali materijal – boje, pigmenata nema dovoljno koji su veoma skupi, moraju da plaćaju čak i autobuske karte kada idu na teren. Sada je morao da odštampa dva rada i priloži 50 kolornih kopija sa prakse, što je iz džepa njegovih roditelja izbilo dodatnih 20.000 dinara.

Studenti se najčešće žale zato što moraju da plaćaju različita uverenja. Postojao je cenovnik čak i za razgovor sa dekanom, ali mislim da se to rešilo u međuvremenu – kaže Kristina Praštalo, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu.

Novosadski akademci su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu da se fakultetski cenovnici izjednače, u tome su ih podržale i kolege iz Beograda, ali se sa čitavom pričom stalo, jer nije bilo dobre volje na fakultetima.

Otpor fakulteta je bio veliki, što je i očekivano, jer se oni trude na svaki način da dođu do vanrednih sredstava. Ono što studenti zameraju jeste kako je moguće da prijava ispita na jednom fakultetu košta 100, a na drugom 500 dinara, kada papir isto košta, usluga koju pružaju je ista… Kako se onda cenovnik za ista uverenja toliko razlikuje – pita Ivan Šašić, koji je još koji dan na mestu studenta prorektora Univerziteta u Beogradu.

Prema nekim računicama, akademci godišnje na razne prijave, uverenja, potvrde i druga dokumenta izdvoje više od 20.000 dinara. Primera radi, overa semestra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu košta od 2.200 do 4.000 dinara, u zavisnosti da li se overava sa svim potpisima ili bez jednog, odnosno dva potpisa. Na beogradskom Ekonomskom fakultetu studenti mogu da podnesu prigovor ukoliko nisu zadovoljni dobijenom ocenom, a to ih košta 1.000 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, poništavanje ispita je takođe 1.000 dinara, ispis je 2.500, ali se ovde ne naplaćuje prijava ispita do tri puta, kao ni uverenje o statusu studenta.

Akademci sa Beogradskog univerziteta zameraju i to što oni u samofinansirajućem statusu imaju obavezu da prilikom upisa godine uplaćuju 1.500 dinara na žiro-račun fakulteta, sa namenom „finansiranje zajedničkih poslova Univerziteta u Beogradu”, mada niko ne zna za šta se ta sredstva troše. Najnovija inicijativa fakulteta jeste da se taj iznos smanji na 1.000 dinara, ali da ga plaćaju i budžetski i sufinansirajući studenti, a poslednju reč će imati Savet UB, uprkos protivljenju akademaca.

Ono što predstavlja studentsku moru, sudeći prema onima koji se javljaju našoj redakciji, kako prilikom upisa tako i kad počne školska godina, jeste što moraju da plaćaju i razna osiguranja, članstva u studentskim organizacijama, Univerzitetski centar za razvoj karijere…

Nije tako samo na osnovnim studijama, veliki finansijski problem nastaje i za one koji uspeju da stignu do izrade doktorske teze. Jer, primera radi, prijava doktorske disertacije košta 10.000 dinara, ocena podobnosti teme još 25.000, ocena disertacije i pisanje izveštaja je novih 40.000 dinara, a odbrana 45.000 dinara!

U fakultetskim upravama listom imaju isto opravdanje za ovaj namet na studentska pleća: školarine i cenovnike nisu povećavali nekoliko godina upravo izlazeći u susret osiromašenom budžetu roditelja, a sa druge strane, postoje i dugovi države i računi koji se gomilaju u zimskim mesecima, zbog čega su mnogi prinuđeni i da obustave nastavu. Pojedini fakulteti se pravdaju i time da se studentima ne naplaćuje sve, besplatno se dobijaju recimo potvrde za regulisanje zdravstvene zaštite, smeštaja i ishrane u studentskim domovima ili porodične penzije…

Međutim, ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi nismo dobili odgovor zašto se cene ovih usluga toliko razlikuju od fakulteta do fakulteta i zašto je toliki problem da se javno objavi specifikacija troškova.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da zbog autonomije koju imaju, fakultetima niko ne može da naredi koliko će da naplaćuju svoje usluge, a država i univerzitet mogu samo da daju preporuke.

Izvor: Politika

Pogledajte još