BOLJE POZICIONIRAN NEGO PROŠLE GODINE: Univerzitet u Beogradu među 500 najboljih na svetu

Univerzitet u Beogradu popravio je plasman u odnosu na prethodnu godinu na čuvenoj Šangajskoj listi, gde se sa pozicije 600 najuspešnijih na svetu, ponovo popeo među 500 najboljih od hiljadu ustanova. Nalazi se između 401. i 500. mesta u Akademskom rangiranju svetskih univerziteta koje je 2003. godine započelo na šangajskom Univerzitetu "Đao Tong". Ovo međunarodno istraživanje akademske izvrsnosti obavlja "Šangaj ranking konsultansi", koji je UB na rang-listu prvi put uvrstio 2012. godine, među tada 500 rangiranih univerzitetskih ustanova. Najbolju poziciju najstariji univerzitet u Srbiji imao je 2016. i 2017. godine, kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na neformalnoj, ali uglednoj listi svetskih univerziteta. Padovi su se dogodili 2019. i 2021.

Na UB se raduju ponovnom rastu na ovoj skali i ističu da je, uzimajući u obzir dinamičan razvoj performansi visokoškolskih ustanova u privredno najrazvijenijim zemljama, pozicija Univerziteta u Beogradu relativno stabilna, uprkos činjenici da, u odnosu na njih, ima manje povoljne uslove za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. Profesor dr Branislav Boričić, prorektor za nauku UB, za "Politiku" ističe da je plasman najvećeg univerziteta u zemlji među najboljih 500 na svetu, prevashodno prema naučnoj kompetenciji, očekivan rezultat.

Štaviše, ako se osvrnemo na prethodne godine, veće je iznenađenje što je Univerzitet u Beogradu 2016. i 2017. godine bio među prvih 300 rangiranih, nego što je prošle godine ispao iz grupe prvih 500 ustanova. To su sve elementi metodologije rangiranja koji dopuštaju takve oscilacije. Veliki ovogodišnji uspeh je to što je Univerzitet u Šangaju svrstao Univerzitet u Beogradu među 500 najboljih u 13 naučnih oblasti. Važno je istaći da je Univerzitet u Novom Sadu rangiran među najboljih 1.000, a da su, iz regiona, sa nama u rangu univerziteti iz Ljubljane i Zagreba. Naši partneri iz evropske alijanse CircleU su svi, takođe očekivano, bolje plasirani od nas. Sve ovo govori i o zavisnosti tog rangiranja od ekonomske moći države i njene dugoročne politike ulaganja u domen obrazovanja i nauke – ističe Boričić, podsećajući na neophodnost većih odvajanja države za naučni rad ukoliko želimo bolji plasman Srbije na svetskim istraživačkim skalama.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta. Kriterijumi koji se gledaju za plasman na njoj jesu da li univerziteti imaju alumni dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje, nastavnike, ili istraživače dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje, koliki je broj visoko citiranih nastavnika i istraživača u određenoj naučnoj oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima "Sajens" i "Nejčer", kao i publikacijama sa indeksima naučnih citata (Science Citation Index i Social Science Citation Index). Gleda se i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Na listi Univerziteta "Đao Tong", UB se prvi put našao 2012. godine, među 500 obuhvaćenih visokoškolskih ustanova. Sem njega, u rangiranje je iz Srbije uvršten jedino još Univerzitet u Novom Sadu. Plasiran je između 901. i 1000. mesta, na kojem se konstantno nalazi od 2018, s izuzetkom 2020, kad je ispao s liste.

Prvi na ovogodišnjoj listi su američki univerziteti Harvard, Stanford i Masačusetski tehnološki institut (MTI), dok je četvrti britanski Kembridž. Oksford je na sedmom mestu, dok su peto i šesto opet zauzeli američki Berkli i Prinston. Prvi van engleskog govornog područja, na 16. poziciji jeste francuski Pariz-Sekle, koji je i među najmlađima jer je osnovan 2020. godine.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.