Studije poskupele na čak 14 fakulteta u Beogradu

Gotovo polovina fakulteta na najvećem univerzitetu u zemlji podigla je cene studija. Ukupno 14 od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu povećalo je školarine, odlukama koje su usvojene na savetima tih ustanova, otkrio je za "Politiku" prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB.

Imena svih fakulteta sa starom i novom cenom školarine, kaže, izložiće javnosti u ponedeljak jer još čekaju jednu ustanovu da usmenu odluku o poskuljenju potvrde i pisanim putem. Svi čelnici fakulteta istakli su da je poskupljenje stiglo zbog usaglašavanja sa stopom inflacije, kao i da kod mnogih cene studija nisu menjane i duže od decenije.

Poskupljenja se, u zavisnosti od fakulteta, kreću od blizu deset do 50 odsto, koliko je na jednom smeru Mašinskog fakulteta, uprkos čemu tamošnji dekan prof. dr Vladimir Popović podvlači da su i dalje po jeftinoći u donjoj polovini obrazovnih ustanova iz tehničko-tehnološke naučne grupacije na UB, jer nisu godinama dozvolili poskupljenje. I to je tačno jer su i sa tolikim procentom povećanja školarine na 108.000 dinara i dalje daleko ispod Arhitektonskog fakulteta, na primer, koji je samo za brucoše podigao školarine na 288.000 dinara.

Novi dekan Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Dejan Gvozdić, otkrio da je tačno da su podigli cene studija na svim studijskim profilima za 15 odsto.

To znači da je školarina za samofinansirajuće studente na jednom od najpopularnijih, ali i najskupljih smerova u zemlji, Softverskom inženjerstvu ETF-a, skočila sa 243.500 dinara na 280.025 dinara, dok je na Elektrotehnici i računarstvu uvećana sa 108.000 na 124.200 dinara. Upućeni u programerske vode ističu da ni 280.025 dinara po godini nije puno u odnosu na saznanja i perspektivu koju ETF nudi svojim studentima, ali i plate koje još u toku školovanja, zahvaljujući prema mnogima i "najjačem" visokoškolskom IT znanju u zemlji, uspevaju da zarade njihovi studenti.

U maju prošle godine na sednici Senata UB, takođe je bilo obelodanjeno da je školarine podiglo pet članica: Fakultet organizacionih nauka, Rudarsko-geološki, Tehnološko-metalurški, Ekonomski i Biološki, a neki od njih su to sada ponovo učinili, doduše u manjem procentu od ostalih čije su cene i po deset godina mirovale. Arhitektonski i Geografski uopšte nisu menjali cenu studija od 2011/12. školske godine, ali su sada to učinili, što je na prvopomenutom fakultetu izazvalo blokade i popriličan bunt studenata, koji i dalje traju. Poslednji veći studentski protest u kom su zahtevali smanjenje školarina za 30 odsto bio je u jeku pandemije, na jesen 2020. godine.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com