Mirković: Neophodna privatizacija medija
To moramo da menjamo i ja tu vidim želju ove Vlade da, uz sugestije koje dolaze iz Brisela, načinimo bolje okruženje za funkcionisanje tržišta, rekao je Mirković u emisiji "Jedan na jedan" na Radio televiziji Vojvodine.
Prema njegovim rečima, krajnji rok za privatizaciju medija bio je još 2007. godine i bilo bi mnogo bolje da je tada, kada je u Srbiji bila neka vrsta zlatnog doba u ekonomiji, izvršena privatizacija, nego što se to mora raditi sada.
Mirković je istakao da ima viziju šta bi u medijskom sektoru trebalo uraditi kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, ali i da je svestan političke realnosti, zbog
čega te ciljeve treba uskladiti sa onim što je u Srbiji realno moguće.
Mirković je najavio da će raditi na tome da u najkraćem mogućem roku iz Ministarstva izađu nacrti i predlozi zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i javnim servisima kako bi i u parlamentu bili usvojeni u najkraćem
mogućem roku, što bi stvorilo preduslove za drugačiji medijski okvir.
Prema njegovim rečima, izvesno je da će Predlog zakona o javnom informisanju, koji predviđa izlazak države iz medija i projektno finansiranje, u najboljem slučaju naći pred Vladom u novembru.
Mi smo u stisci sa vremenom i moramo brzo da delujemo, ali ne i brzopleto, s obzirom da ova tri zakona treba da definišu ključne stvari za funkcionisanje medija, rekao je Mirković.
Mirković je istakao da su neistiniti navodi iz otvorenog pisma Kolegijuma Radio televizije Srbije da je u konfliktu interesa i da poseduje akcije B92.
Pre tog pisma ja sam svoje udele u Radiodifuznom preduzeću B92 u okviru kompanije Trast preneo drugoj osobi i ne postoji sukob interesa, niti kontroverza, rekao je Mirković i istakao da se trudio da to učini pre nego što je ušao u Ministarstvo kulture i informisanju, posle objavljivanja vesti da je postavljen.
Mirković je podsetio da se u radnoj grupi Ministarstva za izradu medijskog zakonodavstva, kao predstavnik medijske zajednice, zalagao za stabilne izvore finansiranja republičkog i pokrajinskog javnog servisa.
Niti sam vlasnik većinskog udela, niti posedujem udele koji su na bilo način sporni, rekao je Mirković i naglasio da odgovornost za javnu reč treba da imaju oni koji rukovode javnim servisom.
Mirković je rekao da je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac poslao pismo generalnom direktoru RTS Aleksandru Tijaniću u kome je izneo svoja i gledišta
Ministarstva vezana za navode koji su publikovani u otvorenom pismu Kolegijuma RTS.
Upitan da li će odluka o budžetskom finansiranju, pored stabilnog finansiranja, obezbediti i nezavisnu uređivačku politiku, Mirković je odgovorio da tek treba videti kakvo će rešenje uslediti posle javnih rasparava.
Izvor: Blic