Dokaz o saradnji Miškovića i Šarića nađen u Holandiji
Mišković je, prema saznanjima prikupljenim u predistražnom postupku, prikriveni vlasnik pomenutih preduzeća. Plaćanje navodnih konsalting usluga je bio osnov saradnje firmi pod kontrolom srpskog biznismena i narko-bosa iz Pljevalja. Utvrđeno je da je polovinom 2007. sa računa kompanije „Ist Jurop investment fund“, koja je, kako se sumnja, pod kontrolom vlasnika „Delte“, na račun firme „Fajnenšel ejndžels“, koju je kontrolisao Darko Šarić, uplaćeno 2,5 miliona evra.
Kiparska firma „Grejt investment korporejšn“, koja se, takođe, dovodi u vezu sa Miškovićem, uplatila je „Anđelima“ tri miliona evra. Kako saznaju Novosti, u oba slučaja naloge za plaćanje davala je Tatjana Jeronimides, koja je kao direktor radila u Miškovićevoj firmi „Hemslejd“ sa Kipra.
Ono što bi moglo da bude posebno otežavajuća okolnost za vlasnika „Delte“, jeste holandsko zakonodavstvo. Jer, prema tamošnjim propisima, prilikom registrovanja bilo kakve firme neophodno je da se, pored fiktivnog, u centralnoj banci prikaže i stvarni vlasnik preduzeća. Tako je, otkriva naš izvor iz istrage, Mišković kao vlasnik i prikazan u preduzeću „Grejt investment korporejšn“ na Kipru.
Taj papir je nedvosmisleno pokazao saradnju firmi vlasnika „Delte“ i krijumčara kokaina Šarića. Srpska policija i Tužilaštvo sumnjaju da je pljevaljski narko-bos pozajmio pet miliona evra u kešu Miroslavu Miškoviću, a da je on taj novac kasnije vratio kroz dve uplate od tri i dva i po miliona evra.
Kroz papire je provučeno da je reč o plaćanju navodnih konsalting usluga za ispitivanje tržišta u Crnoj Gori. Šarić je potom taj novac prebacio u Metals banku, gde su dokazi o uplati i nađeni tokom akcije „Balkanski ratnik“.
Kako nezvanično saznajemo, po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal, policija proverava i izgradnju novobeogradskog naselja „Belvil“. Finasiranje izgradnje išlo je preko Hipo Alpe-Adrija-banke iz Klagenfurta i „Hipo grupe“ iz Holandije.
Policija sumnja, kako saznajemo, da je Darko Šarić posredstvom tih firmi, obezbedio 100 miliona evra za izgradnju „Belvila“ i na taj način oprao deo novca stečenog trgovinom narkotika. Nosilac izgradnje bila je firma „Blok 67 asosijets“, koju je osnovala firma istog imena iz Klagenfurta, u kojoj je jedan od suvlasnika Miškovićev „Delta rilestejt“.
Pomenutih 100 miliona uplaćeno je iz dva puta. Prvih 81.566.000 evra, prebačeni su 2007. i 2008. godine, a 17.924.000 evropskih novčanica od 2008. do 2009. godine. U izveštaju policije koji je prosleđen Tužilaštvu navedena su saznanja da je Šarić za „pranje para“ koristio ofšor kompanije iz SAD i firme sa Kipra, kao i da su utvrđeni njegovi boravci u SAD, Holandiji i Austriji.
Mišković sudu poslao opravdanje
Miškovićevi branioci su sudiji Vladimiru Vučiniću opravdali izostanak svog klijenta, koji je, prema informacijama Večernjih novosti, i ranije najavio da iz objektivnih razloga neće moći da dođe.
Sud je prihvatio opravdanje, kao i Tužilaštvo, tako da su se stekli procesni uslovi da se pripremno ročište nastavi bez njegovog prisustva. Tim pre, što su na prethodnom Mišković i njegovi branioci izneli uvodna izlaganja i svoje predloge.
Tokom ročišta, svoje dokazne predloge izneli su branioci Mila Đuraškovića, vlasnika „Nibens korporacije“, Riste Ristića, direktora „Šer korporacije“, bivših direktora PzP „Niš“ Milutina Gaševića i Zorana Mihajlovića, Zdravka Raša, procenitelja „Konzita“.
Branioci ostalih optuženih uvodna izlaganja i predloge izneće u nastavku ovog dela postupka, koje je zakazano za 25. oktobar.
Na početku pripremnog ročišta svi optuženi su negirali krivicu, tvrdeći da je „optužnica puna nelogičnosti“. Prethodno su branioci Miroslava Miškovića tražili odlaganje, zbog, kako su istakli, „nepostojanja uslova za fer i pravično suđenje“. Međutim, sudija Vučinić je odbijajući ovaj predlog istakao da ne postoje razlozi koji bi doveli pod sumnju rad suda, kao i da će se ispoštovati sve ono što je predviđeno zakonom.
Optuženima se na teret stavlja da su nezakonitim izvlačenjem i prisvajanjem finansijskih sredstava i imovine iz više preduzeća za puteve od 2005. do 2010. godine oštetili ta preduzeća za 16,9 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.
Izvor: Večernje novosti