Tasovac: Lobiji se bore za sve manji kolač

U pozdravnom govoru ministar je uz zahvalnost onima koji su inicirali raspravu i dostavili predloge za rešenje problema na srpskoj književnoj sceni i prisutnim bibliotekarima i predstavnicima institucija, konstatovao da je naša književna scena „institucionalno zapuštena“ i da zahteva „redefinisanje“.

"Držim da je suština problema sa kojim se suočavamo jedan negativan trend u kome su savremeni pisci na putu da izgube uticaj kroz sopstveni medij – knjigu. Društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz masovne medije nego kroz knjigu. Publika pisce sve manje pamti po njihovom literarnom izrazu, a sve više po kolumnama ili političkim izjavama u medijima, koji i nisu zainteresovani za književnu reč, već pre svega za stavove javnih intelektualaca," rekao je na početku govora Tasovac.

U nastavku govora ministar kulture je rekao:

"Tako se uticaj nekog pisca ne meri kvalitetom dela, već medijskom probojnošću. Posledica toga je gubitak kvalitativne hijerarhije, jedinog logičnog i pravednog merila stvaralaštva. Taj gubitak merila afirmiše i druge vanknjiževne kriterijume, što dovodi do atomizacije književne scene kao i do pojave sve većeg broja lobija koji se bore oko sve manjeg kolača.

Paradoks je da u vremenu krize imamo i pisaca i izdavačkih kuća više nego ikad. Srazmerno tome, svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu ili manifestaciju. Uostalom, evo šta kaže evidencija Ministarstva kulture i informisanja: u Srbiji se danas održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje se 128 književnih nagrada, pisci su podeljeni u pet udruženja (u doba SFRJ postojalo je samo jedno), imamo oko 1.100 izdavača (od kojih je 400 registrovano u Privrednoj komori Srbije), a samo prošlogodišnja produkcija je obuhvatila 4.237 objavljenih knjiga koje se smatraju književnošću. Sa druge strane, knjižara je sve manje, a, plašim se, i čitalaca, jer su biblioteke sve ređe mesta susreta čitalaca sa piscima."

Uveren sam da to obilje neće biti kriterijum koji će poroditi kvalitet jer, što je više pisaca, knjiga i nagrada, to je manje književne reči u javnom prostoru.

Ministarstvo kulture i informisanja, naravno, ne može da poboljša kvalitet književnih dometa, ali može da ponudi institucionalnu podršku afirmaciji kvalitativnih kriterijuma, koje će sama struka artikulisati.

Držeći se specifičnosti koje književno stvaralaštvo ima unutar jezika, nacionalne kulture i stvaranja kulturnog modela, treba reći i sledeće. Iako, dugo nisam bio svedok neke poetičke rasprave o jeziku među piscima, poznato mi je političko i ideološko opredeljenje gotovo svakog od njih — zato što su sve naše javne rasprave tog tipa. Nisam protiv takvih rasprava, ali držim da naš kulturni model mora da integriše i različitosti i antagonizme, budući da smo kao prostor i kultura rasli sažimajući snažne raznorodne i raznolike uticaje.

Otuda bih ideološki profil – ako to uopšte smem – naše kulturne politike definisao u tri stava.

Prvi je da nam je potrebna kultura koja nas kroz zajednički jezik bez obzira na sve ono što nas deli integriše u jedno humano, tolerantno i otvoreno društvo, koje će stvoriti jednu uspešnu i ponosnu naciju.

Drugi je da naše kulturne vrednosti nerazumljive drugima nisu najbolje što možemo da ponudimo, kao što to nisu ni kulturne vrednosti koje su razumljive samo drugima.

Treći stav staje u tri reči: institucije, institucije i institucije.

Uveren sam da, ako prednost damo institucijama koje učvršćuju profesionalne kriterijume; ako izbegnemo isključivosti koje sprečavaju da se kao kultura i društvo integrišemo; i ako, na kraju, svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici, “džet-set“ prestonog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti izabere ovo drugo – to će značiti da smo na dobrom putu", zaključio je ministar priželjkujući "burnu rasparavu".

Današnja javna rasprava je organizaovana nakon što je grupa od oko 40 pisaca, književnih kritičara i urednika u Srbiji predložila ministru kulture Ivanu Tasovcu niz mera koje bi dovele do redefinisanja stanja na književnoj sceni kao oblasti umetničkog stvaralaštva koja je u velikoj meri institucionalno zapuštena.

Izvor: B92