Filipini: Nestalo 30 članova jedne porodice

U početku Dejzi Nimet, Tajlanđanka koja živi u Hong Kongu, nije bila previše zabrinuta. Cela porodica bila je veoma bliska i stalno su u kontaktu. Uskoro će je kontaktirati i javiti da su svi ok, mislila je ona.

Ali ni tri dana kasnije taj poziv nije stigao...

Oko 30 članova njene porodice vodi se kao nestalo nakon supertajfuna koji je razorio Filipine.

"Nestao je moj ujak, mamin brat. Sva njegova deca, žena, svi. Moj brat od ujaka sa svoje šestoro dece, uzrasta od devet do 19 godina. Nestalo je mnogo drugih rođaka, ali sa ujakovom porodicom smo bili najbliži", kaže Dejzi Nimet.

Kaže da bi najradije sama otišla tamo da ih traži, ali da je onemogućena zbog toga što je u šestom mesecu trudnoće i ima blizance koji su još veoma mali.

Ujak Roheljo Tan ima 68 godina i mentalno je hendikepiran, pa Dejzi strepi da neće moći da se snađe ako deca ne budu u blizini.

"Ne znam da li su povređeni, da li će moći da potraže pomoć. Ovo je zaista užasna situacija. Nije da nemamo sredstava da ih izvučemo, ali nemamo ljude koji bi ih spasili", objašnjava ona.

Ona kaže da može da zamisli kakva je tamo situacija kad niko nije spreman da to učini ni za novac.

"Na Filipinima možete da kupite sve i svakoga. Mrzim što to moram da kažem, ali to je živa istina."

Preživeli pokušvaju da pronađu najmilije i preko Tvitera:

please tell Ryan Becker that jila, Alexa and Jude are safe and on their way to Manila. pic.twitter.com/GwIYSAjrNQ

— erel cabatbat (@erelcabatbat) November 10, 2013

Proteklih nekoliko dana Dejzi je provela pretražujući internet, gde su objavljeni spiskovi preživelih nađenih u bolnicama i gde porodice postavljaju fotografije nestalih članova u nadi da će ih neko prepoznati.

Otkako je njena priča objavljena na Si-En-Enu, neprestano joj se javljaju pogrešni ljudi.

"Javili su mi se mnogi ludaci, ljudi koji se predstavljaju kao rođaci, traže novac. Nemam snage da se nosim s tim. Iscede ti i ono malo energije koju još imaš u sebi", kaže ona.

Jedna od najobimnijih stranica na Fejsbuku za pronalaženje bližnjih je “Tacloban Yolanda Update”. Više od 17.000 korisnika razmenjuju poruke na specifičnom jeziku koji predstavlja mešavinu engleskog i lokalnog jezika.

“Hvala ti, Gospode Isuse Hriste... Upravo me je zvala majka i svi su zdravi i čitavi... Preživeli su četiri dana bez hrane, samo pijući vodu u našem dubokom bunaru... Hodali su šest sati da bi stigli do gradske većnice u Taklobanu i stupili u vezu s nama”, piše Vilijam Červin Au-Au.

Dejzi se nada da će i u njenom slučaju ishod biti sličan, ali za sada od njene familije nema ni traga, ni glasa.

"Videla sam sve slike i sve sam i detaljno pregledala, ali ne mogu da prepoznam ni naš kraj", kaže ona i dodaje da je na Fejsbuku čula da oblast u kojoj je živeo njen ujak više ne postoji.

Blic, Cnn, Nadlanu.com