Studije potvrđuju: Ko čini dobra dela, živeće duže
“Ljudska priroda” je tema filozofskih rasprava već hiljadama godina, a uz pomoć moderne tehnologije i nauke, napokon smo počeli da otključavamo ove misterije. U ranim fazama studija, naučnici su uspeli da zaključe jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.
Skeniranjem mozga možemo lako da uočimo da razmišljanje o tuđim problemima aktivira iste delove mozga koji se aktiviraju kada razmišljamo i o svojim, dok saosećanje aktivira delove odgovorne za osećaj zadovoljstva.
Nauka sugeriše da je stara izreka: “Bolje je davati nego primati”, bukvalno istinita, tvrdi Džefri Šlos, evolucioni biolog na Vestmaunt Koledžu u Kaliforniji. “To nije samo moralni kliše.”
“Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri.” Konfučije
U svakodnevnom životu, bezbroj ljudi izabere da se odrekne svog slobodnog vremena kako bi pomogli drugima – bilo da se radi o pomaganju starijima, spašavanju napuštenih životinja, ljudskih života ili pomaganju nekome da reši određeni problem – svaki dan smo svedoci dobrih dela.
Ali šta je to u nama što nas tera da nesebično pomažemo drugima, da činimo herojske poduhvate kako bi spasili nečiji život, ne razmišljajući o svom?
Istraživanja pokazuju da nam delovanje u ime drugih ljudi pomaže da se i sami osećamo bolje. Ali tu se priča ne završava. Ovakvo ponašanje utiče na nas i fizički – a sve veći broj naučnika veruje da činjenje dobrih dela pozitivno utiče na naše zdravlje, a neke studije su čak zaključile i da nam altruizam pomaže da živimo duže.
Veza alturizma i stresa je otkrivena sasvim slučajno 1956. godine, kada je tim istraživača sa univerziteta Kornel sproveo istraživanje sa 427 udatih žena sa decom. Oni su očekivali da će žene sa više dece biti pod većim stresom, pa zbog toga i imati kraći životni vek. Iznenađujuće, istraživači su otkrili da broj dece, obrazovanje, klasa, i radni status nisu uticali na dugovečnost. U istoj studiji, koja je trajala 30 godina, sasvim slučajno je otkriveno da je 52% žena koje nisu nikada volontirale na kraju obolelo od neke teže bolesti, za razliku od 32% žena koje su redovno volontirale.
Ovo otkriće je zainteresovalo naučnike, pa su nakon toga sproveli još nekoliko studija: Jedna je zaključila da redovno činjenje dobrih dela smanjuje rizik od prerane smrti za 44% – što je bolji učinak od redovnog vežbanja. Druga studija, sprovedena 1990-ih, ispitala je eseje časnih sestara iz 1930-tih. Istraživači su otkrili da su časne sestre koje su iskazale najviše pozitivnih emocija živele oko 10 godina duže od onih koje su izrazile manje takvih emocija.
“Najbolji deo života dobrog čoveka su ona bezimena, nezapamćena dela dobrote i ljubavi.” Vilijam Vordsvort
Mnoge studije su pokazale da alturizam značajno smanjuje nivo stresa, glavnog uzročnika većine bolesti – a samim tim, da značajno menja našu fiziologiju. Kod testiranih subjekata koji su samo gledali video koji je prikazivao činjenje dobrih dela zabeleženi su privremeni skokovi nivoa hemikalija koje jačaju imunitet. Kod žena koje su komšije smatrale dobrim osobama jer vole da pomažu drugima pronađen je povišen nivo oksitocina – hormona ‘vezivanja’ koji nam pomaže da se osećamo dobro.
Vezu oksitocina i dobrih dela je potvrdila još jedna nedavna studija. “Oksitocin je odgovor na stres. Kada je osoba altruista i kada dotiče ljude u pozitivnom smislu, pomažući im u nevolji, nivo oksitocina raste – što znači da nivo stresa opada”, zaključio je Gregori L. Fričion, profesor psihijatrije na Harvardu.
Brojne studije sprovedene u različitim vremenskim periodima i državama su zaključile jednu zajedničku stvar: Altruistične emocije stvaraju fiziološke reakcije u telu tako što povećavaju nivo hormona oksitocina – zbog kog se osećamo dobro, smanjuju nivo stresa i poboljšavaju imunitet (viši nivo zaštitnih antitela). Altruizam u nama izaziva hemijsku reakciju sličnu onoj koju izaziva i istinska ljubav.
Izvor: Pixelizam