Čovečanstvo u opasnosti: Kako su ljudi zamalo nestali sa planete

Trebalo je gotovo 200.000 godina da populacija Homo sapiensa dosegne prvu milijardu, a to se desilo tek 1804. godine. Već do 1960. godine na svetu je bilo 3 milijarde ljudi, a ovaj broj je nastavio da raste – svakih 13 godina, nova milijarda. U oktobru 2011. godine, broj ljudi se zvanično popeo na 7 milijardi.

Pre nešto više od 70.000 godina, ljudska populacija se toliko smanjila da su svi ljudi na Zemlji mogli da stanu na jedan manji fudbalski stadion. Tačan broj ljudi nije poznat, ali brojni dokazi ukazuju da je u tom periodu na svetu ostalo 5.000 do 10.000 ljudi. Prema jednom istraživanju, na svetu je ostalo 2.000 jedinki, od čega je bilo svega 500 žena, odnosno 40 odraslih parova sposobnih za dalju reprodukciju.

Glavni dokazi o ovom događaju kriju se u svakome od nas – u našoj DNK. Među modernim ljudima postoji vrlo malo varijacija, a ovu su zanimljivost naučnici nedavno pratili pokušavajući da objasne naše genetsko nasleđe. Prema količini varijacija, naučnici su uspeli da utvrde da je u prošlosti postojao period u kom je bilo jako malo žena koje su rađale decu. Drugo istraživanje je utvrdilo da se ovo desilo pre oko 70.000 godina – u vreme katastrofalne erupcije supervulkana Toba.

Oh Toba, Thou Art a Heartless Bit*h!

Erupcija Tobe bila je supervulkanska erupcije koja se dogodila negde između 69.000 i 77.000 godina pre nove ere na mestu današnjeg jezera Toba (Sumatra, Indonezija).

Ovo je bila jedna od najvećih erupcija na Zemlji, tačnije, najveća u poslednjih 2 miliona godina. Vulkan Toba je u atmosferu izbacio 2.800 km³ vulkanskog materijala, primera radi, najveća erupcija koju pamte današnji ljudi bila je erupcija na planini sv. Helena koja se desila 1980. godine i koja je u atmosferu izbacila svega 1 km³ vulkanskog materijala.

(old_image)

Prema naučnim teorijama i brojnim dokazima, ova katastrofa je izazvala globalnu ‘vulkansku zimu’ koja je trajala od 6-10 godina, zimu čije su se posledice osetile i narednih 1.000 godina.
Jezero Toba je podsetnik na katastrofu koja je dovela čovečansto na rub propasti. Ono je zapravo nulta tačka erupcije, najveće vulkansko jezero na svetu dugačko 100 kilometara i duboko 450 metara.

Jezero Toba je podsetnik na katastrofu koja je dovela čovečansto na rub propasti. Ono je zapravo nulta tačka erupcije, najveće vulkansko jezero na svetu, krater dugačak 100 kilometara i dubok 450 metara.

Oblak pepela koji je vulkan izbacio širio se na zapad preko Indijskog okeana sve do bliskog istoka. Na nekim delovima, arheolozi su pronašli i do 6 metara debele naslage pepela. Naučnici su uspeli i da izračunaju visinu dima koji je izlazio iz vulkana, te zaključili da je ona iznosila 30 kilometara – duplo više nego što je potrebno da bi se izazvala prirodna promena globalne klime.

Nakon erupcije, letnje temperature su pale za 12 stepeni Celzijusa, stvorili su se ledenjaci, nivo mora je pao otkrivajući prazne površine zemlje, velika prostranstva prašine koju je vetar počeo da nosi na sve krajeve sveta. Tako na primer kalcijum iz raspršene zemlje vulkanskog kratera još uvijek može da se pronađe čak i na Grenlandu – što ukazuje na to da su oluje besnele danima, uništavajući biljke, samim tim i životinje, a konačno i ljude.

Tokom ‘vulkanske zime’, oblak pepela je zaklanjao Sunce zbog čega semenke nisu mogle da rastu. Pretpostavlja se da su životinje umirale u velikom broju, te da izgladnelim i očajnim ljudima i nije baš bio prioritet da imaju decu, već da prvo i sami prežive.

Oporavak Homo sapiensa

Ljude u tropskim i suptropskim područjima ubila je hladnoća. U to vreme su sa homo sapiensima Zemlju delili i neandertalci koji su živeli na višim nadmorskim visinama i koji su biološki daleko bolje podnosli zimu – ali se čak i njihov broj značajno smanjio, pa su konačno potpuno napustili svoje domove u hladnoj severnoj Evropi.

(old_image)

Homo sapiens je preživeo zahvaljujući 3 preostala tropska područja u Africi s velikim količinama padavina. Upravo su u ta tri područja i pronađeni brojni arheološki dokazi o širenju ljudske populacije posle krize. Pored toga, arheološki dokazi ukazuju na to da su Homo sapiensi iz Afrike bili i daleko razvijeniji i pre erupcije od ljudi koji su tada živeli na drugim krajevima sveta.

Zahvaljujući čistoj sreći, ili ipak domišljatosti malog broja preživelih, ljudi su tek 20.000 godina nakon erupcije počeli da se oporavljaju, a već 40.000 godina nakon erupcije, na svetu je bilo skoro milion ljudi.

Cueva de las Manos ("pećina ruku") - ljudske ruke oslikane na zidovima pećine pre 13.000 do 9.000 godina.

(old_image)

Ponekad zaboravimo koliko smo zapravo ranjivi i krhki. Koliko smo osetljivi na viruse koji su nekada bili izolovani duboko u šumama i planinama, ali sada imaju priliku da se sretnu sa ljudima, koliko smo osetljivi na klimatske promene i koliko smo osetljivi kada se borimo jedni s drugima oko resursa koji ih i uzrokuju.

Koliko smo samo osetljivi na prirodne katastrofe kao što je bila poplava u Kini koja je 1931. godine odnela (prema proceni) između 145.000 i 4 miliona života. Ili Bola ciklon iz 1970. godine u kom je za jedan dan život izgubilo 500.000 ljudi… a u samo jednom kratkom zemljotresu koji je trajao par trenutaka, u Shaanxiju je 1556. godine živote izgubilo 830.000 ljudi. Samo jedna pandemija uspela je da izbriše trećinu evropske populacije – Crna kuga (Crna smrt) koja je u 14. veku sa sobom odnela više od 75 miliona života…

Erupcija Tobe se desila pre oko 70.000 godina… previše davno da bi je zapamtili, ali ne tako davno da bi je potpuno zaboravili.

Izvor: Pixelizam