Dial-up

Dial-up je vrsta pristupa internetu pomoću telefonske linije. Korisnik koristi modem koji je povezan sa računarom i telefonskom linijom da bi birao broj Internet provajdera prilikom koje se uspostavlja veza između modema, koji je kasnije usmeren prema internetu.

Prvi modem (MOdulator DEModulator) se pojavio 1979, i tada je počelo dial-up povezivanje na internet. Koreni dial-up-a se mogu naći još u doba telegrafa, gde su se impulsi slali žicom tapkajući prekidač. Glavna uloga modema je da signal dobijen iz kompjutera pretvori u analogni signal (Moduliranje) koji se kasnije može prenositi telefonskom žicom i obratno (Demoduliranje).

Dial-up konecije ovom metodom su ograničene brzinom od 33.600 bita po sekundi (33,6kbps) pomoću modema.

Namenjeno za kućnu upotrebu, ova aplikacija ISDN-a koristi iste POTS linije, ali omogućuje direktnu digitalnu konekciju sa telefonskom mrežom.

Dial-up ne zahteva nikakvu drugu infrastrukturu osim telefonske linije. Kako su telefonske priključnice dostupne širom sveta, dial-up ostaje veoma upotrebljiv ljudima koji putuju. Dial-up je obično jedini izbor dostupan za mnoga seoska i udaljena mesta.

Dial-up konekcije obično imaju veliko zakašnjenje (latency) koje može ići i do 400 ms ili gore, što može učiniti igranje online igrica jako teškim, ako ne i nemogućim.

Britanska kompanija „Britiš Telekom“ je 1. septembra 2013. godine ukinula pristup internetu preko dial-up veze.

Do kada ćemo mi imati ovu konekciju, ostaje da se vidi.