Priča srpskih domaćinstava: Borba za goli život

Prema računici za fiksne mesečne troškove komunalije, grejanje, struju, internet, kablovsku, telefone, subvencionisani stambeni kredit, ali i manji auto-kredit, po našoj računici "ode“ plata i po, odnosno 68.000 dinara.

Kada podmiri te troškove, prosečnom tročlanom domaćinstvu, pod uslovom da ima dvoje zaposlenih, i sreću da su primanja u visini republičkog "proseka“ od oko 43.000 dinara, za hranu mesečno ostaje svega 18.000 dinara. Dalja "matematika“ pokazuje da prema tome, svaki član domaćinstva mesečno mora da se ishrani sa 6.000 dinara, što znači da dnevno na raspolaganju za doručak, ručak i večeru raspolaže sa svega 200 dinara. Za te pare moguće je kupiti hleb, pola kilograma krompira, toliko jabuka i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima.

"Prava je umetnost da se sa toliko para preživi i "rastegnu“ namirnice na ceo dan. Zato, najčešće pazarimo povrće, krompir, pasulj i kupus, jeftinije kategorije mesa i to uglavnom na akcijskim sniženjima", kaže Milica N., domaćica iz Beograda.

Prema najnovijim podacima, za kupovinu namirnica izdvajamo oko 43 odsto ukupnih mesečnih primanja. Na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo još oko 16 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet, kablovska „pojedu“ još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo.

"To što se u Srbiji najveći deo kućnog budžeta izdvaja za zadovoljenje egzistencijalnih potreba samo po sebi govori tome u kolikoj se krizi živi", smatra Saša Đogović, ekonomista, i dodaje da takvi parametri kod nas važe već godinama.

U potrošačkim organizacijama tvrde da je realna situacija još dramatičnija, posebno u unutrašnjosti zemlje.

"U poslenjih pet godina, kupovna moć u Srbiji opala je 30 odsto, a najveći udar na domaćinstvo svakog meseca je hrana", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

izvor: B92