Nikola Parun: Glavni problem građana nisu ni Kosovo ni Evropa, već njihov novčanik

Nikola Parun je marketing direktor Mreže za političku odgovornost, portparol Fiskalne koalicije i član LIBEK-a. Ovaj mladi liberal se već par godina, zajedno sa svojim kolegama, bori protiv prezaduženog i prezaposlenog javnog sektora, a Fiskalna koalicija njihovo je glavno oružje.

Kako je nastala Fiskalna koalicija?

Fiskalna koalicija se okupila pod parolom "Odbrani novčanik!", nju čini desetak organizacija, na čelu sa MPO i LIBEK-om, koje su se već radile na pitanjima kojima se ova koalicija bavi. To su pitanja prevelike državne potrošnje, prevelikog državnog zaduživanja građana i prevelikih poreza. Dodatno te organizacije su se bavile i administrativnim pitanjima, veličinom javnog sektora i javnih procedura u administraciji - svim stvarima koje otežavaju život ljudima i u privatnom i u poslovnom smislu.

Zašto baš "Odbrani novčanik!"

Želeli smo da na populistički način, od kog ne bežimo, ljudima predstavimo šta je zapravo njihov glavni problem. A to nisu ni Kosovo ni Evropa nego je to njihov lični novčanik i ono koliko ih država opterećuje, odnosno čega sve moraju da se odreknu da bi neko drugi dobijao novac, subvencije i plate za posao na kom ne rade ništa.

Ono što nas je povuklo da uopšte pokrenemo Fiskalnu koaliciju su pre svega, u najmanju ruku jezivi podaci o javnim finansijama.

Javni dug u Srbiji je danas 19 milijardi evra. Ova cifra ne znači mnogo običnom čoveku ali to je oko 2.700 evra po pojedincu. Mi te pare vraćamo kroz poreze i takse najpre zbog sulude državne potrošnje. Javni dug ćemo vraćati ne samo mi, nego i naša deca i generacije posle njihove! Naš cilj je da javnost upoznamo sa ovim problemom i da izvršimo pritisak na političare kako bi rešili ovaj problem.

Da li imate povratnu reakciju kada su zvaničnici Vlade Srbije u pitanju?

Pre godinu dana Mreža za političku odgovornost pokrenula je projekat vezan za javne finansije. Kroz taj projekat sarađujemo sa poslanicima stranaka u NSRS od kojih očekujemo razumevanje i dostavljamo im naše ekonomske agende i politička pisma. Sa njima se sastajemo i uživo. Moram da priznam da je izmena Zakona o radu umnogome oslonjena baš na naš predlog reforme ovog zakona.

Krajem oktobra Fiskalna koalicija imala je razgovor sa ministrom privrede, Sašom Radulovićem, on je zapravo poželeo nas da sasluša. Čuo je za nas i želeo je da se sastanemo. Izmene i dopune zakona koje je on predložio mi podržavamo, Svakako imamo neke zamerke, ali za sad sve ide u dobrom smeru.

Jedini smo koji smo ustali protiv mere povećanja PDV koju je donelo Ministarstvo finansija. MPO i Libek su podržali hotelijere kroz tribine, tekstove i zagovaranja u Skupštini u njihovoj borbi da im ne podignu posebnu stopu PDV za hotelski smeštaj sa 8% na 20%. To bi bio najveći PDV na smeštaj u Evropi uz engleski i danski; u regionu nije nigde iznad 10%.
Vlada je usvojila povećanje za samo 2%, pa će verovatno biti 10% a ne 20%, kako je inicijalno zamišljeno i to smatramo velikom pobedom. Ipak, IT proizvodi odlaze na 20% i to, kao i svako povećanje poreza, ne podržavamo.

Na koji način dopirete do građana?

Kao Fiskalna koalicija mi smo u junu organizovali Festival poreskih obveznika u trajanju od četiri dana - tri dana su trajale tribine u DOB i ulične akcije koje su ih pratile.

Na tribinama govorili su univerzitetski profesori, zatim predstavnici privrede ali i strani stručnjaci kao što je Mikulaš Dzurinda - bivši slovački premijer i reformator javnih finansija i Metju Eliot iz engleske organizacije "Taxpayers alliance."

Eliot je vodio pokret kakav mi želimo da stvorimo u Srbiji. Oni su oformili jednu vrstu grupe za pritisak koja je sposobna da izvede značajan broj ljudi na ulice svaki put kad država donese meru čiji je cilj zavlačenje ruke u novčanik građana.

Na uličnim akcijama skupljali smo podršku građana za Povelju poreskih obveznika, koju je, na Maršu poreskih obveznika, 400 ljudi odnelo do Ministarstva finansija. Nažalost nismo uspeli da je predamo, jer iako je kriza, niko u ministarstvu subotom ne radi.

(old_image) Foto: Saša Džambić

Koliko su mladi zainteresovani za ono čime se vi bavite?

S obzirom da mi ne promovišemo popularne teme i nešto je samo po sebi zanimljivo mladima, ja sam iskreno zadovoljan odzivom mladih. Ove teme do sada niko nije otvorio i jesu komplikovane, ali mi se bavimo njihovom budućnošću na posredan način.
Ono što nam je praksa pokazala jeste da ukoliko im pokažemo i ukažemo na probleme mladi se lako zainteresuju za ovu temu.
Oni će i najbolje shvatiti koju korist mogu da dobiju iz aktivnosti Fiskalne koalicije. Reforma javnih finansija najviše će uticati na njihovu budućnost. Oni i jesu naša ciljna grupa.

Kako ti gledaš na sveopštu apatiju mladih u Srbiji?

Postoji više faktora zašto je to tako. Ali svakako jedan od većih razloga je i taj finansijski aspekt. Mladi ne mogu da se ostvare delom i zbog toga što im država otima polovinu onoga što zarade i otežava im da pokrenu svoj biznis. Zato se borimo za liberalizaciju tržišta rada, da bi mladi mogli sa manje tereta da započinju svoje poslove.

Ali nije nemoguće uraditi nešto u Srbiji, ti radiš četiri posla...

Uvek postoji 1 odsto ljudi koji će uspeti u svemu. I tu ne mislim na sebe, mnogo je svetlijih primera u Srbiji. Iskreno mislim da bi taj procenat morao da bude mnogo veći. Jer kada ako ne kad si mlad? Kada ćeš moći toliko da se "iscimaš", kada ćeš da naučiš tako brzo nove stvari i da pokreneš nešto novo? Ako veruješ u to što radiš moguće je uraditi mnogo toga, ali ipak postoji taj kočioni faktor koji te sprečava da uradiš više. I to jesu objektivne prepreke.

Javni dug - Javna stvar:

Izdržavanje države: