Nišlijka iz "Džejmsa Bonda" nema ni svoju ulicu

Kada se sveobuhvatno obrati pažnja na imena ulica u Nišu, vidi se da neka to i zaslužuju, a neka bi trebalo da se koriguju.

Na drugoj strani, postoje ličnosti iz istorije Niša po kojima nije nazvan ni jedan sokak, a trebalo bi, jer oko 250 ulica u Nišu ima dupla, odnosno ista imena, što stvara ogromne probleme.

Južne vesti su iz tog razloga odlučile da u nekoliko delova pokušaju, azbučnim redom, da predoče ko su bili ljudi po kojima niške ulice nose nazive, a na sudu čitalaca je da procene da li te ličnosti zaista to i zaslužuju, kao i sa imenima ulica po Josipu Brozu Titu, ali i nepostojanjem ulice Draže Mihailovića.

Za to vreme, šezdesetih godina prošlog veka, to je bio vrhunac niške i srpske glumačke scene, ali rodni grad joj se ni na koji način nije odužio, pa ni danas po njoj nema naziva nijednog sokaka.

Mlada, ambiciozna i prelepa niška glumica završila je u Beogradu čak dva fakulteta, Glumačku akademiju i Filozofski fakultet. Glumila je u nekim koprodukcijama u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, da bi se početkom sedamdesetih, nastanila u dalekoj Australiji. U Srbiji je bila poznata pod imenom Nađa Podregin, a glumila je u britanskim televizijskim serijama "Svetac" (The Saint), "Osvetnici" (The Avengers) i "Opasan čovek" (The Danger Man).

Pogledajte i Niš nekad i sad (FOTO)

Ulica Svetog Danila Pećkog nosi ime po čoveku, a kasnije svecu, koji je živeo u 13. veku. Proglašen je za igumana manastira Hilandar, a kasnije je i rukovodio odbrambenim borbama protiv katalonskih razbojničkih četa. Posle uspešne odbrane najveće srpske svetinje bio je diplomata, a krajem 20. veka je proglašen za 100. najznamenitijih Srba u istoriji.

Zanimljivo je reći da u Medoševcu jedna od važnijih ulica nosi ime Bogdana Blagojevića, istaknutog borca NOP-a koji je živeo u toj ulici. Po njemu je nazvana i Osnovna škola.

Malo je poznato da jedna od ulica u Nišu nosi ime Borivoja Gojkovića koji je čak 1927. godine otvorio advokatsku kancelariju u tadašnjoj Jevremovoj ulici, a koja nije zatvorena do danas. Njegov unuk, Vladimir Domazet, jedan od poznatijih niških advokata, nastavio je sa dedinom tradicijom, tako da kancelarija radi punih 86 godina.

Dugo je jedna od glavnih strada u Nišu nosila ime Stanka Paunovića, koja je kasnije preimenovana u Milojka Lešjanina.

Paunović je rođen u selu Brestovac kod Negotina. Dugo je bio u zatvoru Lepoglava i u Sremskoj Mitrovici zbog skojevskih ideja. Kasnije je pobegao i priključio se partizanima. Ostaće upamćen i kao fudbaler FK “Radnički“ iz Niša, jer je u ime partije poslat u ovaj grad da agituje među železničarima.

Ta ulica je kasnije preimenovana u Lešjaninovu koji je, kao general, mnogo zaslužniji za grad jer je oslobodio Niš od turskog Osman paše. Nosilac je deset ordena dobijenih u bitkama za oslobođenje Srbije.

Niš, prema selu Hum, ima i ulicu pod vrlo neobičnim imenom - Bombaška. Međutim, iako je očito vezana za Drugi svetski rat, u današnjim okolnostima naziv značajno gubi ili bar menja smisao.

Pravo je čudo što Niš ima i 4 Brestovačke ulice jer nije poznato zašto bi dva sela, jedno kod Leskovca, a drugo kod Negotina, toliko bila značajna za Niš.

Tu je i Ulica 9. septembra. Na taj dan, prema datumaru, umro je Mao Ce Tung, a pojeftinila je i vijagra u SAD. Ovaj naziv ulica nosi verovatno po tome što je 1952. godine potonuo u Beogradu brod pod nazivom "Niš“ (nije siguran motiv). Sigurno da postoje prikladnija imena u čast žrtava ove tragedije.

Sumnje ima da ova ulica čak i po tome nosi naziv jer istoimena ulica postoji i u Gorici u Sloveniji, pa i u Bosni. A, sve to nema nikakve veze sa naseljem Brzi Brod gde se ulica nalazi.

Grad na Nišavi ima i Ulicu Matije Bana, dubrovačkog pedagoga i katoličkog Srbina, koji je još pre više od 100 godina napisao kako bi "ženske osobe trebale da se ponašaju u društvu i uopšte“, a prvi je u svojim spisima upotrebio termin "četnik“.

Ulica Branislava Petronijevića nosi naziv srpskog filozofa i akademika.

Ukoliko neko razmišlja o imenima ulica u Nišu, trebalo bi da uvrsti u taj red Milicu Šuvaković, majku našeg poznatog reditelja Želimira Žilnika.

Njeno herojstvo je bilo u tome što je svog sina rodila u nacističkom Logoru na Crvenom krstu. Iz izvora bliskih autoru ovog teksta, Milica Šuvaković je heroina bunta tog vremena, čije ime je do sada bilo zapostavljeno. Želimorov otac, Slobodan Konrad Žilnik, kaže istorija, radio je na uzdizanju KPJ, ali jedna akcija će se upamtiti.

Slovenac rodom, ličio je na nemačkog vojnika. U toj akciji napada na rudnik Lece kod Leskovca, obukao se u nemačkog oficira, onemogućio delovanje uprave rudnika da deluje i doprineo da akcija uspe. Slobodan Konrad Žilnik u Nišu ima spomenik u parku preko puta Hotela "Park“, ali nema ulicu.

Južne vesti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.