Evo ko plaća najskuplje režije u Evropi

Evropa, međutim, ne može da se tretira kao jedinstvena celina, jer postoje ogromne razlike između pojedinačnih zemalja u cenama koje njihova domaćinstva placahaju za struju, pokazalo je istraživanje Bi-Bi-Si-ja (BBC).

Bi-Bi-Si je u saradnji sa energetskom agencijom Vaasaett sproveo istraživanje o cenama struje i gasa u evropskim prestonicama.

Po ceni struje sa uračunatim porezima, Beograd se nalazi na 19. mestu od ukupno 23 evropska grada, a jeftiniji od njega su samo Pariz, Stokholm i Helsinki. Najskuplju struju u Evropi ima Berlin, a slede ga Prag, Lisabon, Bukurešt, Bratislava, Varšava, Madrid, Budimpešta, Kopenhagen i Dablin.

Domaćinstva u Berlinu tako plaćaju 2,5 puta skuplju struju u odnosu na ona u Helsinkiju, uglavnom zbog visokih poreza i subvencija namenjenih podsticanju proizvodnje obnovljive energije u Nemačkoj.

Po cenama gasa, međutim, Beograd zauzima visoko treće mesto, a ispred njega su samo Stokholm i Lisabon, a zatim slede Rim, Varšava, Prag, Ljubljana, Madrid, Zagreb i Kopenhagen. Gas je najjeftiniji u Luksemburgu, zatim Londonu, Briselu i Parizu.

Domaćinstva u Stokholmu gas plaćaju tri puta više u odnosu na najjeftiniji Luksemburg. Stokholm je mnogo skuplji od ostalih gradova zbog činjenice da je tržiste gasa u Švedskoj veoma malo, budući da svega 33.000 domaćinstava u celoj zemlji kupuje gas.

Naravno, cene treba posmatrati u kontekstu mogućnosti domaćinstava da ih plate. U Britaniji, recimo, 6,5 odsto stanovništva navodi da ne mogu da priušte adekvatno grejanje domova. U Bugarskoj, međutim, adekvatno grejanje ne može da priušti gotovo polovina populacije (47 odsto), u Litvaniji 34 odsto, na Kipru 31 odsto, u Portugaliji 27 odsto i Grčkoj 26 odsto.

Na drugoj strani skale su Skandinavci, od kojih manje od dva odsto ne može adekvatno da zagreje domove, dok prosek u EU iznosi oko 11 odsto.

U Grčkoj 32 odsto ljudi kasni sa plaćanjem računa, u Bugarskoj i Hrvatskoj po 28 odsto, Rumuniji 27 odsto, a Letoniji 23 odsto. U Britaniji taj procenat iznosi devet odsto, a na nivou EU deset odsto.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.