BIA traži obaveznu registraciju svih telekomunikacionih korisnika

U njih spadaju:
1) Usluge fiksne telefonije
2) Sve usluge mobilne telefonije (postpejd i pripejd)
3) Usluge Interneta (uključujući i usluge Internet telefonije)

Podaci korisnika koji bi se prikupljali su: ime i prezime, odnosno naziv privrednog društva koje je korisnik i njegov organizacioni oblik; broj lične karte ili pasoša za fizička lica i poreski i registarski broj za pravna lica; adresa pretplatnika i dodeljeni pretplatnički broj, odnosno identifikacija (ID) pretplatnika.

Kao razloge za ovakav predlog iz BIA-e su naveli probleme sa kojima se sve češće susreću policija, službe bezbednosti i pravosudni organi u vezi sa primenom istražnih tehnika. Pošto u Srbiji postoji više od 5 miliona neregistrovanih pripejd SIM kartica, predstavnici BIA kažu da to dodatno “povećava troškove identifikacije korisnika određenog telefonskog broja, u slučaju kada nadležni sud, za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite nacionalne bezbednosti, izda takav nalog.” Kao opravdanje za ovu meru BIA, između ostalog, navodi neke zaista ekstremne scenarije koji idu toliko daleko da se kao razlog navodi i mogućnost zloupotrebe mobilnog telefona za daljinsku aktivaciju eksploziva (?!). Uvažavajući rizike za bezbednost, ipak smatramo da ovako radikalna i skupa mera, poput uspostavljanja sistema registracije svih korisnika treba da bude potkrepljena solidnijim obrazloženjem.

Pozivajući se na iskustva drugih država, posredno se među predlozima BIA-e ističe i ideja o ograničenju broja SIM kartica koje jedna osoba može da kupi. Iz poslednjeg predloga, uočava se i namera da se svi postojeći korisnici pripejd SIM kartica primoraju da obave registracioni postupak, jer će im u suprotnom kartice biti isključene. Ipak, ne navode se preciznije odredbe o načinu, uslovima i rokovima za naknadnu registraciju, što implicira da će se time (najverovatnije) operatori baviti naknadno.

Registraciju pripejd korisnika mobilne telefonije predložile su i Privredna komora Srbija (PKS) i Međunarodna organizacija za zaštitu žigova (INTA), ali sa drugačijim objašnjenjima i razlozima. U pravi plan se stavlja povreda prava intelektualne svojine, a ideju o registraciji pripejd SIM kartica pravdaju zaključcima i predlozima do kojih su došli radom na okruglim stolovima organizovanim u 2013. godini sa temom “Problemi prodaje krivotvorene robe putem Interneta u Republici Srbiji”. Interesantno je da ističu pogodnost anonimnosti korisnika pripejd kartica za zloupotrebe prilikom “programiranja za android mobilne telefone i zloupotrebu takvih aplikacija kod kreiranja sajtova sa nedozvoljenim sadržajem.” (Iako smo se potrudili, nismo uspeli da saznamo šta tačno znači ova tvrdnja. Ukoliko neko od čitalaca zna, molimo da nam pomogne.)

(old_image)

BIA u svom predlogu navodi da je obavezu registracije već uvelo više država članica Evropske unije: Francuska, Danska, Nemačka, Italija, Španija, Grčka, Slovačka, Bugarska i Mađarska. Prema podacima do kojih smo došli (istraživanje kompanije “Cullen International”, 2009) u pojedinim zemljama, poput Holandije, Poljske i Slovenije, registracija je neophodna ukoliko korisnik želi da koristi dodatne usluge ili pogodnosti. U Grčkoj je kao razlog za uvođenje registracije navedena borba protiv kriminala, a u Italiji borba protiv međunarodnog terorizma. Kada je reč o regionu, registracija je obavezna u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu. Ipak, spomenuto istraživanje pokazuje da u većini država članica Evropske unije ne postoji zakonska obaveza registracije korisnika pripejd SIM kartica, što znači da to nije uobičajena praksa u Evropi.

Zahtevi da se zakonski uvede obaveza pripejd SIM kartica u cilju efikasnije borbe protiv kriminala i zaštite prava intelektualne svojine možda naizgled deluju legitimno, ali treba uzeti u obzir kakav bi to uticaj imalo na pravo građana na privatnost, pogotovo u kontekstu zaštite podataka o ličnosti. Uspostavljanjem registra svih pretplatnika telekomunikacionih usluga bila bi stvorena savršena osnova za uspešno masovno nadgledanje građana.

Kada se predlažu ovakve mere, potrebno je da razmotrimo da li su one zaista neophodne i opravdane, imajući u vidu njihove posledice. Treba proceniti koliki su zaista troškovi BIA-e prilikom identifikacije korisnika, da li su zaista povećani, a koliki bi bili troškovi operatora ukoliko bi se uspostavila baza podataka o korisnicima pripejd SIM kartica. Ipak, najvažnije pitanje jeste da li je legitimno da se lakše identifikovanje onih koji su prekršili zakon “naplati” privatnošću svih građana i potencijalnim ugrožavanjem ljudskih prava. Kako postoje indicije da se u Srbiji koristi softver za nadgledanje kompanija FinFisher i Trovicor, smatramo da je registracija pripejd SIM kartica neprihvatljiva sve dok državni organi ne daju odgovor da li je navedena tehnologija zaista kupljena.

Kada govorimo o zaštiti intelektualne svojine, treba da razmislimo da li ona može da ima prednost u odnosu na pravo na privatnost i tajnost komunikacije, koje je zagrantovano Ustavom. Zašto bi svi građani, odnosno korisnici telekomunikacionih usluga, bili zakonski obavezani da se registruju zbog nekolicine koja se bavi nezakonitim aktivnostima? To je isto kao kada bi zahtevali da se registruje svaki građanin koji kupi prazan CD ili DVD jer je moguće da će njegovom upotrebom prekrišiti nečija autorska prava.

Prema rečima našeg izvora, kada se radna grupa za izradu Nacrta zakona ranije sastajala, predlog za uvođenje obavezne registracije pripejd SIM kartica je odbačen. Između ostalog, stav radne grupe je bio da ona ne predstavlja materiju ZEK-a, odnosno da treba da regulisana drugim zakonom ukoliko stvarno postoji potreba da se ova obaveza uvede. Stoga je očekivano da radna grupa ne prihvati navedene predloge, te se izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama verovatno neće uspostaviti obaveza registracije.

Izvor: Shareconference