Umesto suđenjem, sporazumom do pravde

Građani i privredni subjekti moći će ubuduće da većinu sporova, umesto pred sudom, reše sporazumom, koji će imati snagu kao i presuda, a odmah nakon toga moći će to što dogovore i da realizuju.

Sporazum će se, umesto preko suda, ostvarivati uz pomoć licenciranih posrednika koje će imenovati Ministarstvo pravde i državne uprave, a sve to regulisano je novim zakonom o posredovanju u rešavanju sporova koji će se tokom januara naći na javnoj raspravi.

Postojeća zakonska rešenja iz Zakona o medijaciji iz 2005. godine nisu dala zadovoljavajuće rezultate i zato se pristupilo promenama najpre naziva zakona, rekla je Tanjugu pomoćnica ministra pravde i državne uprave Ljiljana Blagojević. Ona je istakla da je taj vid alternatinog rešavanja sporova najlakši način da se sudovi rasterete posla.

Novine predložene radnom verzijom zakona odnose se na sam postupak posredovanja, na njegovo pokretanje, registar posrednika koji će postojati pri Ministarstvu, načela postupka, pravila koja regulišu uslove da jedno lice postane posrednik, kao i da obnovi licencu koju će izdavati Ministarstvo, ukazala je Blagojevićeva.

"Novina se tiče i tarifa koje će propisivati Ministarstvo, što će za građane biti znatno jeftinije, jer suština i jeste da postupak bude brz, transparentan i jeftin i u svemu povoljan za stranke da bi uopšte zaživeo kao vid alternativnog rešavanja sporova", naglasila je ona.

Prema njenim rečima, pogodni za rešavanje putem posredovanja su imovinskopravni sporovi, porodični, radni, privredni, upravni, sporovi iz oblasti obrazovanja, zaštite životne sredine, sporovi nastali usled diskriminacije, kao i u svi drugi sporni odnosi u kojima je to pogodno.

Odredbe tog zakona će moći da se primenjuju i na posredovanje u krivičnim i prekršajnim stvarima u pogledu imovinskopravnog zahteva i zahteva za naknadu štete, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano, dodala je ona.

Blagojevićeva je ukazala i na to da postupak posredovanja uvek inicira jedna strana, ali pošto je baziran na načelu dobrovoljnosti, druga strana treba da se izjasni da li ga prihvata. Dosadašnji zakon je ostavljao rok od 30 dana za izjašnjenje, a novi rok će biti 15 dana, navela je pomoćnica ministra i ukazala da je sud u svakom slučaju, bar kada je parnični postupak u pitanju, uvek u obavezi da predoči strankama da mogu mirnim putem da reše spor.

Da bi neko postao posrednik treba da ispuni određene uslove koje propisuje zakon: da je državljanin Srbije, da je poslovno sposoban, da nije osuđivan za neko kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim, po preporuci Saveta Evrope - da ima završen falultet, da je upisan u registar medijatora i da ima važeću licencu koja se izdaje na tri godine, a obnavlja na pet godina.

Posrednik će, prema rečima Blagojevićeve, morati i da prođe program početne obuke. Registar posrednika će biti objavljen na sajtu Ministarstva koje će ih i birati - licenciranjem i upisom u registar. Strane u sporu sa liste posrednika iz registra će birati ko će biti posrednik u njihovom sporu.

(old_image)

Ako se ne dogovore, sud ili neka druga organizacija će odrediti posrednika, napomenula je Blagojevićeva. Ona je ukazala da posrednik ne mora da bude pravnik, napominjući da je čak u nekim sporovima pogodno da ne bude, na primer, kod vršnjačkog posredovanja.

"Posredovanje se potpuno razlikuje od sudskog postupka, ima druga načela i drugi je pristup stvarima. Odlikuje se načelima dobrovoljnosti, hitnosti, ravnopravnosti i neutralnosti posrednika koji u svakom trenutku treba da nastoji da strane u sporu dovede do rešenja, ne sugerisući im ni u jednom trenutku kako to treba da izgleda", naglasila je Blagojevićeva.

Stranke mogu same da se dogovore gde će se voditi njihovi pregovori tokom posredovanja, a novim zakonom se ostavlja mogućnost da to bude u zgradama sudova, van radnog vremena, ukazala je pomoćnica ministra. Sporazumi postignuti posredovanjem će, prema rečima Blagojevićeve, imati snagu izvršne isprave.

"Potpise na ispravi će samo overavati sud ili javni beležnik i tako će strane odmah moći da uđu u postupak izvršenja, što bitno dobrinosi efikasnosti postupka", navela je ona.

Upravo to će, kako je ukazala, doprineti da se smanji broj predmeta iz Srbije koji se nalaze pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, a odnose se na izvršenja - u smislu da su prekoračeni rokovi vezani sa suđenje u razumnom roku.

Ako ne dođe do rešenja spora putem posredovanja, odnosno jedna strana odustane, postupak će se obustaviti i nastaviće se ili pokrenutri sudski postupak, objasnila je Blagojevićeva.

Nadzor nad postupanjem posrednika vršiće Komisija koja će moći da mu oduzme licencu, odnosno dozvolu za rad ako ne poštuje zakonska pravila i kodeks ili da mu licencu obnovi, a u sastavu Komisije biće jedan predstavnik sudija, posrednika i Ministarstva.

Prema rečima pomoćnice ministra, Zakon o medijaciji donet je 2005. godine, a Centar za medijaciju je oformljen 2006. U okviru Centra obavljeno je nešto više od 3.800 medijacija, a na listi medijatora je više od 700 ljudi. Pažljivom analizom, kako je navela, utvrđeno je da je jedan krug medijatora postupao u najvećem broju postupaka medijacije, među kojima je bilo i dosta sudija.

Blagojevićeva je, međutim, navela i da će i prema novom zakonu sudije moći da budu posrednici, ali više neće primati naknadu za taj rad, kao što im je aktuelnim zakonom to omogućeno, a medijaciju će moći da vode samo van radnog vremena.

Izvor: Večernje Novosti