Džo Frejzer: Večita borba sa Muhamedom Alijem

Foto: AP

Džo Frejzer se takmičio u doba kada se u ringu zaista borilo i kada su rivali za rundu zadavali više udaraca nego današnji borci za čitav meč, a bio je jedan od onih koji su mogli da udare najviše puta, ali i da izdrže više nego bilo ko.

Da li su ti udarci ubrzali njegov odlazak sa ovog sveta ili ne, tek Džozef Džo Vilijams Frejzer, poznatiji kao Džo Frejzer ili jednostavno Smokin' Džo, umro je od raka jetre u novembru 2011.

Rođen je 12. januara 1994. godine kao dvanaesto dete Rubina i Doli Ričardson Frejzer.

Početkom šezdesetih nekoliko sezona bio jedan od najuspešnijih amatera, ali na Olimpijske igre u Tokio 1964. otišao je pukom srećom. Izgubio je na izbornom takmičenju za sastav olimpijske reprezentacije od Bastera Metisa, ali kada je Matis polomio palac pod zastavu je pozvan Frejzer. Igrom slučaja u olimpijskom polufinalu u drugom minutu druge runde protiv Jemeljanova (SSSR) i Frejzer je slomio palac, ali Smokin' Džo nije čovek koji odustaje. I Jemeljanova, kao i Uganđanina Ojvela i Australinaca Mekvina prethodno, savladao je nokautom. „Bolno, ili ne, Džo Frejzer iz Boforta, Južna Karolina, ide na zlato” rekao je Frejzer i u finalu savladao i Nemca Hansa Hubera (11 santimetara viši i sedam kila teži), iako nije smeo da udara levicom...

Bilo je to jedino boksersko zlato za SAD u Tokiju i, čak, jedino finale.

Godinu dana kasnije Frejzer se otisnuo u profesionalne vode i brzo postao poznat po snažnim udarcima kojima je rušio 11 uzastopnih rivala, a 1970. tukao je u petoj rundi Džima Elisa u borbi za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

A onda su došli na red mečevi sa Mohamedom Alijem koji su ostavili snažan pečat na karijere i život obojice boksera, ali i sam boks.

U prvom meču 1971. nazvanom „Borba stoleća” sudarila su se dvojica nepobeđenih šampiona (Ali je titulu izgubio pošto je odbio da ide u rat u Vijetnamu). Frejzer je imao 27 godina i 26 pobeda (23 nokautom), a Ali 29 godina i 31 pobedu (25 nokautom).U njujorškom „Medison skver gardenu” okupilo se 20.455 gledalaca koji su platili ulaznice 1.352.960 dolara, meč je širom SAD gledan u pozorišnim i bioskopskim dvoranama velikim ekranima, a posredstvom televizije i u celom svetu pa je prihod premašio tada vrtoglavih 20 miliona dolara.

(old_image)
Frejzer - Ali / Foto: AP

Bilo je to, verovatno, najbolje izdanje obojice rivala. Frejzer je poput buldožera išao pognut napred, otpuštajući strahovite krošee, a Ali je lepršao ringom i ubadao direktima...
Na kraju svi su se složili: pobedila je snaga a ne veština, Frejzer, a ne Ali. Bivši šampion je bio uzdrman u 11. rundi, a u 15. prvi put u karijeri odleteo je na pod. Nije to bio nokaut, a sva trojica sudija su dodelila pobedu Džou Frejzeru (8:6 uz jednu nerešenu rundu, 9:6 i 11:4). Aliju je u tom meču slomljena vilica.

Iz preostala dva meča Ali je izašao kao pobednik. Revanš u „Medisonu” 1974, nije bio u žiži javnosti, jer je Frejzera pobedio i oduzeo mu titulu Džordž Foreman, njegov naslednik na olimpijskom tronu iz 1968, a Mohamed Ali je pobedio na poene u 12 rundi.

„Triler u Manili”, kako je nazvan njihov poslednji duel održan 1975. godine bila je jedna od najbrutalnijih borbi u istoriji boksa i dotad najprofitabilnija (prihod 80 miliona dolara). Uvrede koje su rivali preko medija sipali na račun onog drugog doveli su do obostranog pokušaja ubistva na sportskom takmičenju.  Ipak potezi koje je povlačio Ali pred sam meč napravili su od Frejzera žrtvu jedne od najružnijih rasističkih kampanja ikada.

A "nadimak" Gorila iz Manile koji mu je nadenuo Ali i dan danas ostavlja gorak ukus u ustima.

Frejzerov moto je bio „kad ubiješ telo, umreće i glava” i udarao je u bubrege, jetru, srce... Ali je većinu udaraca namenjivao oslepljivanju protivnika i obojica su u velikoj meri ostvarili svoje namere. Posle 14 runde Frejzerov menadžer Edi Fač je predao meč, jer njegov pulen više nije video prst pred okom i jer je postojala opasnost da potpuno oslepi. Uzalud ga je Frejzer ga je molio da ne baca peškir. Bio je spreman da umre na ringu.

Ali je dobio meč samo zato što ga njegov menadžer Anđelo Dandi nije poslušao kada je posle 14. runde zatražio da mu skine rukavice, jer više nije mogao da stoji...

„Takvi udarci zbrisali bi svakog osim mene. On je najbolji bokser svih vremena posle mene. Bole me ruke, bole me noge, bole me krsta... Ja ne bih mogao da izdržim udarce koje je on izdržao” izrekao je na svoj način komplimente Frejzeru Mohamed Ali u Manili, međutim Džoe Frejzer do poslednjeg dana života nije završio taj meč i utehu je našao otvoreno tvrdeći da je svojim udarcima doprineo da Ali dobije Parkinsonovu bolest.

Boksersku karijeru završio je 1976. uz kratak povratak 1981, sa 32 pobede (27 nokautom), četiri poraza i jednom nerešenom borbom.

Politika, Nadlanu