Muke beogradskih vozača nekada
MUKE NA KALDRMI
Fotografije legendarnog Ace Simića odvode nas u to, međuratno, vreme, kada je „motorizacija“ počela lagano da uzima mah u našem prestonom gradu. Istini za volju, ništa nije išlo brzo, i od kada je 1903. godine prvi automobil ušao u Beograd (bio je to „neselsdorf“), i protutnjao Nemanjinom ulicom, jedan po jedan, četvorotočkaši su postajali stvar prestiža među sugrađanima.
Simićeve fotografije vode nas na današnji Trg Nikole Pašića i snimljene su, otprilike sa tačke gde se sada nalazi poznata fontana. Gledajući u pravcu Doma naroda, odnosno Skupštine i dalje, Bulevara kralja Aleksandra, fotograf je ovekovečio „ford T“ koji se probija kroz beogradsku bljuzgavicu i sneg.
- Taj model automobila proizvodio se 1926. godine, pa je kod nas mogao da stigne kasnije, a moja pretpostavka je da je snimak napravljen između 1927. i 1930. godine - kaže osnivač Muzeja automobila Bratislav Petković. - U doba kada je snimak napravljen, put je bio nepodnošljiv za vožnju. Osim što je bilo zimsko doba, koje nije prijatno šoferima ni danas, put je bio od kaldrme, a u okolini je bila pravljena tramvajska pruga, pa je ionako sve pored druma bilo raskopano.
Na drugom snimku je jedna od prvih benzinskih stanica u Beogradu, a kadar je sa sličnog mesta odakle je Simić snimio i prvi. I ovaj pogled je iz pravca današnjeg Trga Nikole Pašića.
- Ta pumpa bila je jedna od prvih u Beogradu koja je imala ukopan rezervoar za benzin - objašnjava Petković. - Vlasnik je bio čovek kojem je ostao samo zabeležen nadimak: zvali su ga Šarac. Tako su mnogi ondašnji vozači govorili kako „idu po benzin kod Šarca“.
Za njega se znalo da je bio invalid, a snimak je napravljen sredinom tridesetih godina prošlog veka, jer se vidi da izgradnja Skupštine još nije do kraja završena.
NIŠTA BEZ DELOVA
RADNjE specijalizovane za prodaju auto-delova i zastupnici proizvođača automobila između dva rata bili su uglavnom smešteni u Dečanskoj ulici. To je doba koje smo nasledili iz prethodnih vremena, kada su sarači imali svoj deo grada, abadžije svoj, dakle svako je imao svoju „čaršiju“. Tako su i u to vreme svi koji su se bavili automobilima nastanili u ovoj ulici, nižući radnje i pumpe jedne do drugih.
U neposrednoj blizini Šarčeve pumpe, nešto niže, ka današnjem Domu sindikata i Terazijskom tunelu bila je pumpa Bože Tvrdišića.
- To je bila pokretna pumpa, na točkovima - objašnjava Petković. - Bila je marke „rozental“ i mogla je da se pokreće. Preko puta, kod današnje kafane „Prešernova klet“ bila je radnja za rezervne delove Rake Rakićevića zvanog Šoma. On je bio legenda u svetu ondašnjeg beogradskog automobilizma, jer je svojevremeno bio i šofer kralja Petra.
Odmah u okolini nizala su se imena ostalih stručnjaka za automobile, pa je pored bila i radnja Branka Nedića, a do njega Laze Milićevića, čoveka koji je uskoro postao zastupnik najvećih proizvođača automobila poput „ševroleta“, „sitroena“, BMV...
Tako su četvorotočkaši polako osvajali Beograd.