Telefoniramo već 138 godina

U Vilijamsovoj radionici radio je i jedan mladi majstor - Tomas Votson. Tek mu je 20 godina, ali on ima "zlatne ruke" i sve što zamisli zna i da napravi, a Belu je upravo takav bio potreban.

Belovi finansijeri su nestrpljivi, žele da što pre izvuku višestruku korist za ono malo uloženog novca. Zato Bel uzima svoje aparate i u februaru 1875. napušta školu i svoje učenike i kreće u Vašington, gde se nalazi Patentni biro. Dok je radio na patentiranju harmoničnog telegrafa, Bel je stalno razmišljao o prenošenju ljudskog glasa preko žice i glavna ideja mu je bila - električni telefon.

Bel i Vatson su 2. juna 1875. započeli eksperimente, a o tome je Votson kasnije pričao: "Činili smo sve što smo najbolje znali, ali nismo mogli da doteramo aparate da pravilno rade i to je dosta deprimiralo Bela."

Prema Belovim zamislima, Votson je sledećeg dana, 3. juna 1875, završio konstrukciju prvog telefona i pre nego što je palo veče izvršio neke sitne popravke. Kada je Belov advokat predao patent za električni telefon Patentnom birou 14. februara 1876. godine, usledila je prava drama: samo dva časa po predaji Belovog patenta, u Patentni biro je stigao još jedan patent za električni telefon. Pronalazač je bio Eliša Grej, najveći Belov konkurent. Grej i svi ostali, koji su sudski osporavali Bela, izgubili su na sudu. Aleksandar Bel će ući u istoriju kao pronalazač električnog telefona. Odlučila su dva časa, za koliko je Bel bio brži od svih.

Bel je, uz asistenciju Votsona, nastavio da eksperimentiše sa novim telefonskim uređajima.

Srpski naučnik Mihajlo Pupin je najzaslužniji za to što je Belov telefon postao planetarno upotrebljiv. Bez Pupinovih kalemova telefonske veze na razdaljinama većim od 100 kilometara ne bi bile moguće. Drugi Srbin koji je zaslužan za modernu telefoniju je Nikola Tesla. On je 100 godina pre nego je mobilni telefon ušao u upotrebu opisao njegov rad. Mobilna telefonija je zasnovana na Teslinom radio-prenosu.