Zdravica sa "Bludnim sinom" u čast Bukovskog

Bili ljubitelji dela Bukovskog ili ne, svakako svi mogu uživati i prepustiti se poetici uz to piće koje sadrži raž, javorov sirup, a dekorisano je slaninom, piše “LA Weekly”.

Bukovski je bio pisac koji je izrazito voleo i intenzivno je osećao, a o svemu tome pisao je na sirov, čak vulgaran i neposredan način čime je stvorio veliki broj zaljubljenika u svoja dela.

Nisu se svi kritičari divili njegovoj prozi i poeziji, međutim većina njih se slaže da je njegov glas uticao na mnoge generacije.

Odrastao je u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva rata. Njegov strog i dominantan otac je svoje frustracije i nezadovoljstvo često iskaljivao na dečaku maltretirajući ga o čemu Bukovski i piše upravo u romanu “Ham on Rye” (Bludni sin).

Pokušavajući da se zaštiti od surove stvarnosti on rano počinje da pije, ali se okreće i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo je čitao, posebno je voleo Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Mekulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti želeći da postane pisac.

Neiscrpan tematski izvor za mnogobrojne priče, pesme i romane pronašao je u svom životnom iskustvu, u proživljenim dramama i vremena kad je lutao Amerikom.

Inspiraciju je pronalazio dok je živeo kao klošar, opijao se, radio besmislene poslove da bi preživeo, kao i u galeriji žena koje je upoznavao na svom putu. Sebe je doživljavao kao stidljivog i povučenog čoveka, kome je alkohol neophodan da bi živeo s ljudima i da bi stvarao.

On je gotovo do hipertrofije otkrio i najsitnije detalje svoje intime, i tako stekao epitet jednog od najbestidnijih umetnika u istoriji književnosti. Tokom svog života ostavio je mnogobrojna dela, a i danas je veoma popularan među svim generacijama.

Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u Grin hils memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Izvor: b92