Ispovest porodice nastradalog vatrogasca: "Još čekamo da dođe kući"
Počinje priču kroz suze brat stradalog vatrogasca Dejana Lazarevića, Dragan Lazarević dok stoji u dvorištu porodične kuće. Deca, supruga, brat, majka i otac utehe nemaju.... Mutna bujica reke Jasenice odnela im je najvrednije, najmilije. Oca dvoje dece, muža, sina, domaćina...
- Radio je u trećoj smeni. Bila je to sreda, 14. maj. Nešto pre sedam uveče je krenuo na posao. Obukao se i ispratila sam ga. Pozvao me je kasnije, rekao mi da je sav mokar, da ređa džakove sa peskom u selu Natalinci. Tražio je svoje lovačke čizme i kabanicu. Tada sam ga poslednji put čula - priča Dragana Lazarević.
Hiljade ljudi odalo počast
Kroz dom ove porodice prošlo je proteklih dana na hiljade ljudi. I prestolonaslednik, i ministar, i komšija i rođak pustio je suzu od velike tuge. Ostala je kuća bez oslonca, ostali su i vatrogasci bez najhrabrijeg. Otišao je Deki i pokazao je svima šta je to ČOVEK.
Brat vatrogasca koji je svoj život dao spasavajući tuđi poslednji je od članova porodice koji ga je video živog.
- Te čizme i kabanicu sam mu ja odneo. Rekao mi da idem kući da ne kisnem. Sutradan sam otišao na posao i čuo sam da su nestali neki vatrogasci... Uzeo sam telefon, zvao brata na mobilni. Nije se javljao. Odmah me je obuzela jeza. Otišli smo do mosta na Jasenici i kada sam video kakva je to bujica, zanemeo sam... Nadu nismo gubili. Sutradan je potraga nastavljena. Ispred mene je na mostu stajao vatrogasac i čuo sam preko njegove radio-veze reči koje nikada neću zaboraviti: „Našli smo ga“. Digao je dvogled i video sam da plače. Moj brat je nađen - kaže Dragan.
Nikola, sin nastradalog Dejana, ima 19 godina. Studira mašinski fakultet. Hoće isto da bude vatrogasac. Zajedno sa sestrom Nikolinom, koja je učenica prvog razreda Ekonomske škole, stanuje u Kragujevcu.
- Poslednji put smo oca videli kada nas je odvezao do autobuske stanice. Pazio je na nas, dao nam je sve. Obećao mi je da ćemo zajedno da idemo u lov. Teško je bez njega, ali je lekciju dao svima kakav čovek treba biti. Tužna sam, plačem, ali sam ponosna... - kaže Nikolina.
Izvor: Blic