Sećate li se kako smo nekada kupovali u Trstu?

Gotovo je bilo pravilo da se vikendom „skokne“ do Trsta, pa makar samo da kupimo neke (potpuno nepotrebne) potrepštine za kuću, a i da popijemo kafu i malo prošetamo.

Putovalo se vozom uglavnom, sa glavne železničke stanice u Beogradu. Voz krcat, a ljudi kao pleve... A svi nasmejani i užurbani. Nije ta kupovina bila stvar prestiža ni luksuza, ne, jednostavno smo znali da ćemo tamo moći da pronađemo svašta za kuću po povoljnim cenama, a uživanje u cenkanju sa trgovcima je bilo nešto što se unapred planiralo...

Trst smo svi doživljavali kao grad koji je nekako naš, blizak i lep. Prodavci su govorili srpski, pa su čak svoje table na kojima je pisalo sniženje, popust, izvolite... ispisivali na našem jeziku. Znali su oni odakle stižu lire, a mi smo znali da ćemo se dobro provesti, kupiti svašta i još uštedeti! Samo je bilo potrebno da spakujemo onaj svemogući crveni pasoš i da krenemo... Buongiorno Italia!

(old_image)Koliko nas je svaki put reklo da će se slikati sa statuom Džejmsa Džojsa na velikom kanalu, pa smo to salno zaboravljali. A tek obilazak crkve Svetog Spiridona, kojaje inače bila uzor za gradnju hrama Svetog Save, hej pa nije se stizalo, morala je prvo kupovina da se obavi, a posle... Posle bi bili previše umorni da idemo u obilazak. Valjalo se vratiti u Beograd.

Ko bi se odlučio da ostane ceo vikend u Trstu, imao je na raspolaganju čitav niz malih privatnih pansiona, koje su uglavnom držale stare tršćanke, strogo i uredno, ali fenomenalno gostoljubive.

Ako biste u toku sveopšte jurnjave zapazili nešto što ste želeli da kupite, a u sebi rekli: „Ma vratiću se kasnije!“, nikada više ne biste to pronašli, jer su tršćani menjali i preuređivali svoje izloge stalno...

A tek fini maniri zgodnih italijana su naše žene ostavljali u dubokoj depresiji pri povratku kućama... Sećam se kako su gospođe u godinama imale divan ritual da oko 10 ujutro ispijaju kafu, ali uz obaveznu čašicu gorkog Bitera u nekom od kafea sa baštom...

(old_image)

Danas je, kako čujem, Trst „uvenuo“, grad više nije ono što je bio. Nema trgovine, žamora, Jugoslovena koji se razmile po njemu...

Nema ni nas više, ostali smo u nekom drugom vremenu.

M.G.