Napadaju nas različite vrste krpelja: Prete nam nove bolesti
U poslednje dve godine primećeno je da se ovi krpelji, češće nego ranije, kače na ljude.
- Osim poznate vrste koja daleko najčešće parazitira na ljudima, u poslednje dve godine češće se susrećemo sa još nekoliko vrsta koje su i ranije bile prisutne u našoj zemlji, ali se ređe dešavalo da dođu na ljude. Jedan od razloga može da bude i povećana upotreba sredstava za zaštitu životinja od krpelja, što je krpelje, koji inače parazitiraju na životinjama, “primoralo” da traže druge domaćine - kaže dr Snežana Tomanović, rukovodilac laboratorije za medicinsku entomologiju Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, prof. dr Dragan Delić kaže da je u Srbiji do sada bila registrovana samo lajmska bolest od koje je prošle godine na ovoj klinici lečeno 11 ljudI. On kaže da po povratku iz prirode obavezno treba da pregledamo telo. Krpelja treba izvaditi pincetom i dezinfikovati mesto ujeda.
Osim svima poznate lajmske bolesti, postoji određeni rizik od prenošenja uzročnika bolesti kao što su erlihioza, rikecioza, anaplazmoza, babezioza, krpeljski encefalitis. To su bolesti koje u većini slučajeva prođu sa blagom kliničkom slikom, ali kod nekih ljudi mogu da naprave problem. Mogu da imaju simptome slične prehladama i gripu.
- Prisustvo većine ovih patogena je detektovano u krpeljima u Srbiji. Nije, međutim, svaki krpelj inficiran, a takođe ni ubod inficiranog krpelja ne znači automatski prenos infekcije na čoveka. Nakon uboda krpelja kod osetljivijih ljudi mogu se javiti svrab, peckanje, nelagodnost, pa i bol. Na mestu uboda može da se javi crvenilo, ali to ne znači da je obavezno i došlo do prenošenja infekcije - naglašava dr Tomanović.