Prva pomoć kod uboda krpelja i komaraca

Ubod krpelja je bezbolan tako da se primeti tek pošto se prikači za kožu jer mesto uboda počinje da svrbi. Krpelj može ostati u koži i više dana, sve dok se ne nasisa krvi, posle čega napušta domaćina. Ipak, treba znati koje su mere zaštite i prva pomoć kod uboda ovih insekata.

Koja je prva pomoć kod uboda krpelja?

1. Ako primetite krpelja u koži, javite se lekaru da ga što pre ukloni.

2. Ako ste u Beogradu, donesite krpelja na Institut za epidemiologiju da bi se ispitalo da li je zaražen. Radno vreme je od 7.30 do 15.30, a uput nije potreban.

3. Ukoliko je krpelj zaražen, idite lekaru.

4. Obavezno pratite svoje zdravstveno stanje mesec dana posle uboda. Ako vam se bilo gde na telu pojavi crvenilo, poraste vam temperatura, zabole vas glava, mišići i zglobovi, uvećaju vam se limfne žlezde, javite se lekaru. Krpelji mogu biti prenosioci više zaraznih bolesti, a u našoj zemlji je dokazano samo prenošenje lajmske bolesti. Njen uzročnik se zatiče u telu više vrsta krpelja, mada ima i onih koji nisu prenosioci bolesti.

Važno je pravilno i blagovremeno izvaditi krpelja iz kože. Ne znači svaki ubod zaraženog krpelja prenošenje infekcije jer ona zavisi od više faktora. Što je duže zaraženi krpelj boravio u koži, to je veći rizik od obolevanja. Smatra se da zaražene odrasle jedinke u koži treba da provedu više od 24 sata da bi prenele infekciju, dok kod mlađih krpelja to vreme može da bude i svega nekoliko sati.

Ako ne možete da odete lekaru, prva pomoć kod uboda krpelja je da ga izvadite pincetom, ali po mogućstvu da obuhvatite i rilicu, i lagano povucite naviše. Mesto uboda obavezno dezinfikujte alkoholom. Ukoliko niste uspeli da odstranite celog krpelja, zaostali deo izvucite pomoću sterilisane igle. Krpelja nikako ne smete čupati niti na njega stavljati neko hemijsko sredstvo ili izvor toplote (alkohol, benzin, ulje, lak za nokte, upaljena cigareta). Sve to može provocirati krpelja da se uvuče još dublje pod kožu ili da izbaci svoj crevni sadržaj i time ubrza prenošenja infekcije.

Iako u našem narodu postoji izreka da "od komarca ne treba praviti magarca", treba znati da je to vrlo opasan insekt, jer je u svetu veliki broj ljudi umre upravo zbog zaraze dobijene od komarca. Brojne su bolesti za koje je dokazano da ih prenosi: malarija, žuta groznica i denga groznica, razne vrste encefalitisa.

Virusne bolesti koje prenose razne vrste komaraca ima sve više, što ne čudi jer je odavno poznato da su virusi "svetski putnici". Ako imamo u vidu klimatske promene i intenzivan saobraćaj, ne treba isključiti mogućnost da se neke od tih bolesti u doglednoj budućnosti pojave i kod nas. Zato se na vreme informišite koje su mere zaštite i prva pomoć kod uboda krpelja i komaraca.

Izvor: savremena.me

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.