HEROJI IZ SENKE: Radio-amateri Srbije uvek tu za državu i narod
Tiho i nekako na margini svekolikog dešavanja u našoj zemlji, radio-amaterizam u Srbiji ove godine obeležava 90 godina svog postojanja. Oni su tu, osluškuju i gledaju umesto nas, a u žižu javnosti dospeju tek kad nastanu krizne, vanredne situacije. Ove godine tokom poplava koje su u maju zadesile Srbiju, slušali smo livestream njihovih akcija, a sećamo ih se dobro i iz 1999. godine, kada smo na motorolama slušali položaje NATO aviona koji su bombardovali Srbiju. Branili su nas na svoj, jedinstven način...
„Mi ne volimo što izlazimo u vanrednim situacijama u javnost, jer znanje i umeće koje Radio-amateri Srbije imaju je ogromno. Naše umeće je toliko veliko da ne samo da su
Naš hobi je preteča svih društvenih mreža, ali je i danas interesantan zato što uspostaviti prijateljstvo i pronaći druga svojim umećem i znanjem, uz upotrebu radio komunikacije je osećaj koji nijedna društvena mreža ne može da pruži.
članovi našeg Saveza radio-amatera svetski prvaci u nekim disciplinama, nego su čak neki i sudije koje presuđuju ko je najbolji na svetu“, počinje priču o ovom zanimljivom hobiju entuzijasta širom Srbije dr Živojin Žika Petrović, menadžer za odnose sa javnošću Saveza radio-amatera Srbije – YU1SRS, u svetu radio-amaterizma poznatiji pod imenom YU1PZ.
Tokom vanredne situacije zbog polava koje su zadesile Srbiju, društvenim mrežama se proširila vest das u radio-amateri cenzurisani i da je preuzeta njihova frekvencija. Šta se zapravo dogodilo?
dr Živojin Žika Petrović
Foto: D. Jereminov
„Što se tiče dezinformacije koja je u jednom momentu prostrujala etrom da su radio-amateri isključeni iz štaba, sada je jasno svima da ne možemo da budemo isključeni ili izbačeni kada nikada nismo ni bili primljenu u taj štab.Kao i svakog puta kada je neka vanredna situacija, radio-amateri su pokrenuli svoju RMZO i u saradnji sa GSS i još nekim organizacijama koje se bave spasavanjem i evakuacijom, besprekorno radili, obaveštavali i prenosili važne informacije sa terena.
Kada je doneta odluka da se štab GSS premesti u Obrenovac, a tog trenutka je grad bio zatvoren za ulazak "običnih" ljudi, svi su tamo ušli, ali s obzirom da radio-amateri nisu formalno u štabu, jednostavno nismo mogli da uđemo u Obrenovac pa smo doneli odluku da našu radio-vezu tu noć prepustimo GSS kako bi njihove ekipe na terenu nastavile nesmetano da evakuišu i spasavaju građane. Ta kratka pauza dok smo njima prebacili sistem je dovela do toga da građani pomisle da smo prestali sa radom. Međutim, već sutradan je ministar policije reagovao i sa načelnikom Uprave za vezu MUP-a Srbije, nas pozvali da pomognemo i to je prvi put u proteklih 90 godina koliko je
naš hobi star u Srbiji da je država osetila potrebu i pozvala radio-amatere da budu još jedna kockica u važnom mozaiku spasavanja i pomoći stanovništvu.“
Verujemo da najčešće kada razmišljate o radio-amaterima, zamišljate nedruštvene ljude koji sede sa slušlicama u ušima za svojom radio-stanicama, zaluđenike... Tvrdimo vam da je to običan stereotip.
Interesantno podatak koji nam je rekao jeste da još nije zabeležen slučaj da je radio-amater narkoman. A ako smo vas dovoljno zaintrigirali i pitate se kako da postanete radio-amater, evo kako:
„Ovoga trenutka u Srbiji, zahvaljujući tragediji koja nas je izbacila u etar, više od 200 ljudi se edukuje kako bi postali radio-amateri. Mi smo zbog toga srećni, pozivamo sve zainteresovane da se u svojim lokalnim mestima obrate nekom radio-klubu i zakorače u čarobni svet radiokomunikacije kroz zanimljive i besplatne kurseve. Za samo 30 evra može da se napravi radio stanica!“
Mapu radio-klubova širom Srbije možete naći ovde.
Oni su ljudi poput svakog od nas, imaju svoju struku, zanimanje, a svoje slobodno vreme posvećuju svom omiljenom hobiju, koji je i te kako koristan za sve!
„Radio-amateri su inovatori, improvizatori, eksperimentatori, Proke pronalazači, i kao takvi smo vrlo humani i po svom kodeksu ponašanja veliki rodoljubi. Tačka u našem kodeksu kaže da će radio-amater svoje znanje, veštine, opremu i resurse staviti u službu naroda i države u vanrednim situacijama. Međutim, mi bismo želeli da se radio-amaterska mreža za opasnost (RMZO) više nikada ne aktivira, ali takođe bismo voleli da se naše zasluge nikad ne zaborave“, kaže Žika Petrović.
Ovi neobično-obični ljudi, koji vole svoj hobi i znaju koliko je on značajan, imaju samo dve želje. I obe zavise od dobre volje države.
„Želeli bismo da nas lokalne samouprave prepoznaju kao vredne i bitne građane koji su okupljeni u radio-klubovima širom Srbije i da se svaki radio-klub vrati na mesto u društvu koje mu pripada, pa da partnerski na lokalnom nivou imamo obastrane koristi.
„Trenutno u Srbiji na ivici egzistencije funkcioniše oko 30-ak radio-klubova zaboravljenih od svih, posebno od lokalnih samouprava gde bi u mirnodopskim uslovima trebalo da budu učionice, mesta za okupljanje, druženje i učenje ljubitelja tehnologije,
elektronike i radiokomunikacije.
U vanrednim situacijama bi se te učionice u trenutku transformisale u centar za informacije, info-centar RMZO na koje bi te lokalne samouprave bile ponosne jer radio-amaterizam je jedan od retkih hobija koji ne samo da edukuje, oplemenjuje i gradi pozitivne ličnosti u ljudima, već je to hobi koji može da i te kako pomogne narodu i državi u vanrednim situacijama.“
Na taj način stekli bismo uslove da u mirnim danima učimo decu i sve zainteresovane o čarima radio-amaterskog hobija, elektronici, fizici, radio-komunikacijama, a u slučajevima nekih, ne daj Bože, vanrednih situacija ti radio-klubovi bi se istog trenutka pretvorili u centre za radio-amatersku mrežu za opsanost gde bi se slivale informacije sa terena, obaveštavali građani, ali i sama lokalna samouprava i organizacije koje deluju u tom delu i na taj način bi mi bili oči i uši narodu i državi. Zato molimo sve čelnike lokalnih samouprava da prihvate našu pruženu ruku i uspostavimo partnerski odnos koji bi imao višestruko pozitivno značenje.“
Druga stvar koju Radio-amateri Srbije žele jeste da budu priključeni Štabu za vanredne situacije što bi im omogućilo da lakše i kvalitetnije pomažu u vanrednim situacijama.
„Naš apel i želja da nas priključe Štabu za vanredne situacije je zbog toga što se već u Zakonu o odbrani vodimo kao "Organizacija od posebnog značaja", ali i bez toga smatramo da smo zaslužili da se nađemo među dvadesetak organizacija koje se tamo nalaze, a među njima je i GSS (Gorska služba za spasavanje) sa kojom već godinama imamo odličnu saradnju“,poručuje Žika Petrović u ime Saveza radio-amatera Srbije.
Na kraju ovog druženja, dogovorili smo se da se sledeći put vidimo nekim mnogo lepišim povodom, recimo osvajanjem zlata na nekom svetskom takmičenju ili kad budu slavili hiljadu novih članova u Savezu.