SEĆANJE NA ZORANA RADMILOVIĆA: Kralj humora i improvizacije (VIDEO)

Rođen je 11. maja 1933. godine, od oca Momčila, sudije i majke Ljubice, domaćice, u Zaječaru. Deda po ocu Rihard Lang, bio je Nemac, koji je oženio Zoranovu babu Stevku, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Odatle potiče prezime Radmilović.

Po očevoj želji upisao je pravo u Beogradu, potom studirao i na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu; uporedo je oprobao glumačke mogućnostu u KUD „Ivo Lola Ribar“, potom upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Glumačku karijeru započeo je u Beogradskom dramskom pozorištu 1962. godine.

Svojih „pet minuta“ dočekao je 1964, kada je Ljuba Tadić odustao da igra naslovnu ulogu u „Kralju Ibiju“ na sceni Ateljea 212. Zahvaljujući neverovatnoj moći improvizacije, „Kralj Ibi“ sa Radmilovićem u naslovnoj ulozi veliki uspeh ostvaruje i na gostovanjima u Parizu, Moskvi, Njujorku, Veneciji...

Igrao je u filmovima „Čudna devojka“, „Glineni golub“, „Ram za sliku moje drage“, „Pogled u noć“, „Paviljon 6“, „Srećna porodica“, „Majstori, majstori“...

TV gledaoci ga pamte po ulozi u seriji „Priče iz radionice“:

Sjajnu ulogu odigrao je i u „Maratoncima“:

Ljubitelji pozorišta pamte ga po kultnom komadu „Radovan III“ Dušana Kovačevića, koji je pune dve decenije igrao na daskama Ateljea 212.

Bila je to, ujedno, i poslednja predstava u kojoj je igrao. Početkom juna 1995, iako pod velikim bolovima, odigrao je 299. po redu „Radovana III“, a samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio. Preminuo je 21. jula 1985. godine, kremiran je, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Wikipedia/ND