Zagađivači finansiraju zelene projekte

Za izabrane projekte biće izdvojena milijarda evra a očekuje se da tu sumu prate privatne investicije od 900 miliona. Realizacija projekata doprineće i smanjenju sume koju EU svakodnevno izdvaja za uvoz fosilnog goriva.

Evropska komisija saopštila je da će se sa ukupno milijardu evra od prodaje dozvola za emisiju štetnih gasova finansirati 19 projekata iz 12 članica Evropske unije, čime je uklonjen deo sumnji u svrsishodnost evropskog tržišta štetnom emisijom.

Sistemom trgovine emisijom (ETS) EU, uspostavljenim 2005. godine, utvrđen je maksimum za ukupnu količinu gasova sa efektima staklene bašte koje mogu da emituju 12.000 fabrika, elektrana i drugih pogona širom EU. Najveći deo dozvola za emisiju za početak je dat besplatno a članicama je bilo dozvoljeno da prodaju deo kredita. Krah cena ugljenika primorao je Komisiju da povuče kredite sa tržišta kako bi podigla cenu koja je sada pet evra za tonu prema 30 evra 2008. godine.

Sredstva za nove projekte su iz drugog poziva za projekte u okviru programa NER 300. Projekti će biti finansirani prodajom kredita za CO2 kroz ETS i od nepotrošenih sredstava iz prvog poziva.

Uz 20 projekata iz prvog poziva, projekti u okviru programa NER 300 doprineće da se otvori više hiljada radnih mesta u građevinarstvu i kasnije, kada projekti budu realizovani, u fazi rada.

NER 300 se finansira prodajom 300 miliona dozvola za emisiju u okviru treće faze ETS. Taj program kreiran je kako bi se u EU unapredilo korišćenje inovativnih tehnologija za obnovljivu energiju i izdvajanje i skladištenje ugljenika (CCS).

Komisija ističe da će "zagađivači postati motor razvoja novih inicijativa za smanjenje emisije CO2".

Nakon stroge selekcije, projekti koji su odabrani poslati su Evropskoj investicionoj banci na tehničku i finansijsku analizu. Pre odobrenja Komisije projekti su dobili i "zeleno svetlo" komiteta za klimatske promene.

Sa prometom od oko 90 milijardi evra u 2010. godini, ETS EU je najveće svetsko tržište ugljenika. Oko 80% odsto trgovine obavi se na terminskom a ostalo na spot tržištu.

Cilj ETS je da ohrabri kompanije da ulažu u tehnologije koje manje zagađuju prirodnu sredinu dodeljujući im ili prodajući dozvole koje pokrivaju njihovu godišnju emisiju CO2. Najefikasnije kompanije mogu da prodaju neiskorišćene dozvole ili ih čuvaju.

Evropska šema bila je podsticajna i za druge - Australija će početiti trgovinu emisijama 2015, Tajland i Vijetnam su objavili planove za pokretanje ETS, Kina je pokrenula "pilot" šemu u nekoliko provincija. Indija će ove godine početi trgovinu emisijama a uvođenje tržišta ugljenika planiraju i Meksiko i Tajvan.

Evropska komesarka za pitanja klime Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je da će milijarda evra koju je Komisija odobrila doneti još 900 miliona evra privatnih investicija tako da je "u Evropi gotovo dve milijarde evra investicija u tehnologije koje za posledicu nemaju klimatske promene".

"To će doprineti da se smanji evropski račun za uvoz fosilnog goriva koji premašuje milijardu evra dnevno", istakla je Hedegard.

Prema proceni Evropske komisije, izabrani projekti će povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u EU za gotovo osam teravat sati (TWh), što odgovara ukupnoj godišnjoj proizvodnji na Kipru i Malti.

Ukupno 19 projekata, jedan prekogranični

Projekti su različiti, od solarnih i geotermalnih, preko projekata energije vetra i okeana, do skladištenja ugljenika i "pametnih" mreža. Izabrani su projekti na Kipru, u Hrvatskoj, Francuskoj, Danskoj, Estoniji, Irskoj, Italiji, Letoniji, Portugaliji, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Podršku će dobiti prvi prekogranični projekat u programu NER 300 a reč je o izgradnji geotermalne elektrane na francusko-nemačkoj granici u blizini Strazbura. Ta elektrana će proizvoditi struju i toplotnu energiju.

Iz programa NER 300 finansiraće se i gradnja geotermalnog postrojenja u Hrvatskoj, zemlji koja je u EU ušla pre godinu dana.

Biće finansiran i prvi veliki CCS projekat u EU, u Britaniji, kao i prvi fotonaponski projekat iz NER 300, u Portugaliji.

Značajnu podršku dobiće i projekti korišćenja energije okeana i bioenergije, kao i u prvom pozivu. Sada će biti podržano devet takvih projekata.

Izvor: EurActiv.rs