Najveće filmske laži svih vremena

Filmovi poput 'Lucy' i 'Limitless' tvrde da ljudi koriste mali deo mozga, ali skoro sve objavljene studije na tu temu opovrgavaju ovu tvrdnju. No neke stvari je Holivud ipak uspeo progurati i uticati na naše shvatanje sveta.

Ajkule su velika pretnja plažama

Stiven Spilberg možda vas je razuverio svojim filmom 'Ajkula', ali morski psi stvarno nisu nešto o čemu se trebate toliko brinuti. Ne samo da su napadi morskih pasa retki, već smrtonosni napadi morskih pasa su gotovo ravni nuli. Toliko drugih stvari, oko kojih ne histerišemo koliko bismo možda trebali, godišnje ubije više ljudi nego što to učine morski psi. Zapravo bi se morski psi trebali više bojati ljudi, nego ljudi njih - prošle je godine ubijeno 11 417 morskih pasa.

Kada vas uhapse imate pravo na jedan telefonski poziv

Ovo je možda i najpopularniji filmski mit. Pravo na samo jedan telefonski poziv prilikom hapšenja postoji samo u filmovima. Imate pravo na advokata, koji vam onda može doneti telefon kako biste mogli obaviti poziv ili pozive. Filmovi i serije često prikazuju zatvorenike koji zahtevaju jedan telefonski poziv na koji imaju pravo. No, u stvarnosti, korištenje telefona u zatvorima je potpuno drugačije. Zatvorenicima mora biti dopušten pristup advokatu, a pravo na telefonske pozive varira od zatvora do zatvora. Oni nemaju neograničeni pristup telefonu, no nisu ograničeni ni samo na jedan jedini poziv.

Leminzi slede jedni druge u smrt

1958. Dizni je objavio Oskarom nagrađeni dokumentarac 'White Wilderness', u kojem leminzi, glodavci slični hrčku, jedan za drugim odlaze s litice u smrt. Takvo nešto ne događa se u prirodi. Ovaj film potaknuo je govorkanja da leminzi uvek slijede svoju grupu bez obzira na sve.

Ako hodate po živom pesku, progutaće vas

U filmu 'Saved from the Quicksand' iz 1909. mogli smo videti kako filmska industrija gleda na živi pesak. Naime, oni tvrde da kad živi pesak dohvati čoveka, on odmah umre. No, šta zapravo živi pesak može napraviti? Ljudi se mogu zaglaviti u njemu, ali sve dublje od struka je malo verovatno. Navodno je prilično lako povlačiti noge po njemu, a i plutati na leđima.

Kiltovi su stara tradicija Škotske

U filmu 'Braveheart', koji govori o borcu za nezavisnost Škotske Vilijamu Volasu koji živi u 13. veku, često glavnog junaka možemo videti u kiltu. No, kilt je zapravo nastao u 16. veku, a tek se kasnije popularizovao.

Iglui su najpopularnija prebivališta Eskima

'Nanook of the North', dokumentarni film iz 1922., prikazuje život Eskima, njihove odlaske u lov i gradnju iglua. No, film zapravo prikazuje lažni način eskimskog života. 'Igloo' zapravo označava bilo koje prebivalište Eskima te se za njihove kuće često kaže 'snowhouse'. 'Snowhouse' je zapravo samo privremeni objekat izgrađen samo za potrebe zimskih meseci. Njihove stalne kuće rade se od drveta, kamena i slično.

Mala rupa u avionu će izazvati potpunu katastrofu

U filmu o Džejms Bondu iz 1964., Goldfinger umre nakon što se ispali hitac iz pištolja koji je pogodio prozor aviona te se odmah dogodi nesreća u kojoj on nastrada.
Bond ima sreće što se to odvija u filmu jer u stvarnom životu, da se to dogodilo, Goldfinger bi mu i dalje stvarao probleme. Živ.

Potpuno razbijen prozor mogao bi uzrokovati to da odlete neki predmeti, no totalna katastrofa bi se svakako trebala izbeći, pogotvo s veštim pilotom.

Ako telo obojite u zlatno, umirete

'Goldfinger' je takođe odgovoran za stvaranje mita o tome da ako kožu obojite u zlatno, umirete. Džil Masterson umrla je nakon što joj se baš to dogodilo. Bond tvrdi da se to dogodilo zato što 'koža diše' i mali dio tela treba ostati nepokriven kako bi se izbeglo gušenje.
No, to nije tačno. Prebojavanje celog tela može biti štetno jer začepljuje pore i boje mogu biti otrovne, ali koža ne diše. Normalno disanje kroz usta ili nos će biti sasvim dovoljno za sprečavanje gušenja.

dnevnik.hr