WWF: Prirodna rešenja najbolja odbrana od ekstremnih poplava

Jaroslav Pap - Gornje Podunavlje

Snažna regulacija tokova reka, kao i sužavanje plavnih područja pojačali su poplave nizvodno, jer plavni talas nema prostor za razlivanje, i brže dođe do nizvodnih tokova i uzrokuje veće štete nego što bi inače. To je slučaj sa svim nizijskim rekama, a sistem odbrana od poplava u obliku nasipa i akumuliacija ne funkcioniše u tako ekstremnim uslovima, jer nemaju dovoljan kapacitet.

„Zbog uticaja klimatskih promena ovakve ekstremne hidrološke pojave će biti sve češće, te je potrebno već sada početi raditi na prirodnom sistemima odbrane od poplava. To podrazumeva prirodne retencije i davanje rekama što više prostora za izlivanje, a nasipe i ostalu skupu infrastrukturu treba graditi samo u naseljima i za zaštitu industrijskih zona i većih saobraćajnica“, smatra Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.

Trenutni sistem obrane od poplava uključuje velike vodoregulacijske zahvate poput kombinacija brana, produbljivanja korita i pravljenja kanala, obalo-utvrda i obalnih nasipa te uklanjanje vodene vegetacije. Ekstremne padavine kakve su zabeležene proteklih dana, tlo zasićeno vodom od pređašnjih padavina koje su poslednjih meseci izuzetno česte, te rečna korita prepuna vode, dovela su ponovo do snažnih poplava.

Marko Nikolic - Plavna područja u Gornjem Podunavlju

„Rečne doline treba što više otvarati, kako bi reke dobile više prostora za svoju prirodnu dinamiku koja najbolje reguliše velike plavne talase“, istakla je Dimovićeva.

Prirodna plavna područja mogu ovakve plavne talase ublažiti i smanjiti njihov uticaj nizvodno. U našoj zemlji dobri primeri kako ova područja mogu smanjiti posledice poplava su specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara, Karađorđevo i Zasavica, kao i Park prirode Lonjskopolje u Hrvatskoj, velika retenzija koja štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava. Ovakvih prirodnih sistema odbrane od poplava bi trebalo biti znatno više.