Milan Beko još uvek u kritičnom stanju!
Biznismen Milan Beko ranjen je sa dva metka ispred svoje kuće na Senjaku. On je odmah prebačen u beogradski Urgentni centa. Beko je u bolnicu dovezen bez svesti a sa njim je bio vozač.
- Beko je zadobio povrede abdomena. Operisan je i za sada je stabilno - rekao je jedan od lekara Urgentnog centra.
Prema prvim informacijama iz policije, Beko je upucan u sačekuši ispred svoje kuće. Nepoznati napadač je Beka čekao u žbunju. Kada se Bekov automobil zaustavio ispred kuće, napadač je prišao vozilu i pucao Beku u stomak dok je izlazio iz automobila.
Beka je u bolnicu dovezao njegov vozač, koji mu je ujedno i telohranitelj.
Policija traga za napadačem, a uviđaj je u toku. Kako javlja reporter "Blica", na mestu napada su pronađene dve čaure, a na vetrobranu Bekovog automobila vide se rupe od metka. Ulicu je potpuno blokirala policija, a na mesto ranjavanja pristižu brojne novinarske ekipe. Za sada se nije pojavio niko od članova porodice Milana Beka.
Ispred Urgentnog centra okupljaju Bekovi prijatelji, među kojima i Toplica Spasojević i Milorad Vučelić.
Kako saznajemo, u operacionu salu je ušao ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Diplomirao je 1997. na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvo zaposlenje bilo mu je u pozicija direktora maketinga u marketinškoj agenciji Spektra. Ubrzo je postao suvlasnik Spektre zajedno sa Vladimirom Popovićem Bebom. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu DiBek. U politiku se uključuje posredno kroz marketinšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine.
Kasnije postaje blizak vladajućoj strukturi, pa 1997, kao nestranački stručnjak, postaje ministar za vlasničku transformaciju u Vladi Mirka Marjanovića. Ostao je upamćen kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva Telekoma grčkom OTE-u i italijanskom STET-u. Dve godine kasnije prelazi u Saveznu Vladu Momira Bulatovića.
Bio je i predsednik UO kragujevačke “Zastave”, ali je tu funkciju napustio posle bombardovanja 1999. godine. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a. U 2000-tim učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija – kupovini najvećih srpskih mlekara, “Knjaz Miloša”, “Luke Beograd”, kao i privatizaciji “Večernjih novosti” i “C marketa” sa Miroslavom Miškovićem. Otac je četvoro dece.
Izvor: blic