Zašto nastaju bolovi dok sedite za računarom i kako ih lečiti

Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu.

Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta?

U situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury).

Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg se mišić pripaja za kost. Kod ponavljanih pokreta, zapaljenje tetiva najčešće nastaje na mestu samog pripoja za kost. Pošto se tetiva nalazi u svom omotaču (sinovija), kod ponavljanih pokreta može doći i do njegovog zapaljenja. Tada se govori o tenosinovitisu.

Prsti i šake su najizloženiji RSI povredama

Prilikom rada na računaru, najčešće nastaju promene na tetivama prstiju i šake. Tipičan primer je zapaljenje tetive kažiprsta, koje nastaje usled dugotrajne upotrebe miša. Oboljenje će se češće pojaviti ako se koristi miš neadekvatnog oblika za korisnika, koji njegove prste stavlja u neprirodan položaj, čime se stvara dodatno opterećenje tetiva.

Simptomi i uzroci tendinitisa

Vodeći simptom tendinitisa je bol koji se javlja na zahvaćenom mestu i pojačava se pri pokretima koji angažuju zapaljenu tetivu. Koža iznad tetive može biti crvena i topla. Bol je ponekad prisutan i noću ili kada se ruka “odmara”. U težim slučajevima, pokreti u kojima učestvuje zapaljena tetiva mogu biti bolni do mere da onemogućavaju neke jednostavne svakodnevene radnje, kao što su pisanje, pranje zuba i slično.

Zašto nastaju bolovi kod prinudnog položaja tela?

Rad na računaru je povezan sa dugim sedenjem, što samo po sebi znatno opterećuje ovaj segment kičme. Problem je još veći ukoliko je sedenje nepravilno, bez pravog oslonca za leđa, u povijenom ili iskrivljenom položaju, što najčešće i jeste slučaj kod velikog broja ljudi.
Nepravilan položaj leđa tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja leđnih mišića, odnosno prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora.
Pri radu na računaru veoma je važan i položaj glave. Glava treba da je u uspravnom položaju, oslonjena na kičmeni stub kao “osovinu”. Svaka povijenst (iskrivljenost) glave pri radu opteterećuje vratne mišiće, izazivajući bol u lakšim, te miofascijalni sindrom u težim slučajevima.

Kako sprečiti bolove usled rada na računaru?

Sedeti treba tako da stopala celom svojom površinom “leže” na podu, a kolena treba da su direktno iznad stopala (pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim). Karlica treba da je lako zabačena, u ravni sa kolenima, ili malo iznad njih. Leđa moraju biti pravilno naslonjena, ramena opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, a glava uspravna, tako da se njome može lako “balansirati”.

Tastatura treba da je postavljena iznad prepona, tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim. Miš treba da je sa strane tastature, i u istoj ravni sa njom. Navika određenog broja ljudi da miša postavljaju ispod nivoa tastature izuzetno je pogrešna! Monitor mora biti direktno ispred glave, a oči u visini ili nešto malo ispod gornje ivice ekrana. Monitor nikada ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti prilikom rada!

Preporučuju se blago razgibavanje, naročito leđa i ručnih zglobova, zatim kratka šetnja, boravak na otvorenom itd. Zdrav stil života (pravilna ishrana, redovan san, rekreacija, izbegavanje stresa), takođe su dobra prevencija oboljenja koja nastaju usled rada na kompjuteru.

Kako lečiti?

U blažim oblicima pomenutih oboljenja, najbolje je primeniti produženi odmor. Potrebno je staviti ruku u uzdignut, “antigravitacioni” položaj. Druga efikasna metoda je hlađenje bolnog mesta – ukoliko imate ovakve probleme, masirajte bolno mesto ledom, tri puta dnevno, po dvadesetak minuta.

Medikamentozno lečenje ovakvih bolova podrazumeva upotrebu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, naproksen, acetilsalicilat), koji smanjuju bol i saniraju upalu. U najekstremnijim slučajevima, primenjuje se i lokalna infiltracija kortikosterodinim rastvorima, koji imaju jak antizapaljenski (antiupalni) efekat.

Izvor: Bol.rs