Šta su kisele kiše i kako one zagađuju okolinu

Sumporna kiselina, na primer, ima negativno delovanje naročito na biljke, jer remeti proces fotosinteze, što ima za posledicu oštećenje lišća i odumiranje šuma. Osim za biljke, kisele kiše ozbiljno zagađuju i vode kojima se drastično smanjuje pH vrednost.

Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5,5, pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4,5. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. Veliko smanjenje pH vrednosti dovodi do izumiranja mikroorganizama, a javlja se i problem nedostatka pitke vode.

Upravo zagađenje voda predstavlja najveći problem. Zagađenje iz vazduha kiselim kišama prenosi se do zemlje i sliva se u površinske i podzemne vodene tokove. Kisele kiše su jedan od glavnih razloga smanjenja zaliha pitke vode na svetskom nivou i kao takve predstavljaju ozbiljan problem.

Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane, dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora.

Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama, jer je on baznog sastava. Posle nekog vremena, kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove, ugrožavajući biljni i životinjski svet u tim krajevima. Iz tog razloga, ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh.

Kisele kiše umnogome loše utiču na živi i neživi svet. Prema tome, na komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje su konstituenti kiselih kiša, treba uticati u cilju njihovog smanjivanja. Možda ne možemo uticati na komponente koje su prirodnog porekla, ali možemo na one antropogenog (industrija, saobraćaj itd).

Kisele kiše po rekordno niskim pH vrednostima zadesile su SAD 1964. godine. PH vrednost ove kiše iznosila je 2,1. 1974. godine, Škotsku je zadesio sličan problem, sa pH vrednošću kisele kiše od 2,4. U Srbiji, tačnije u Boru, vrednost kiselih kiša često dostiže pH vrednosti 2 i 3.

Izvor: Eko kutak