„Riba u vodi“ - Mario Vargas Ljosa prvi put na srpskom jeziku
Memoarima „Riba u vodi“ najpoznatiji peruanski pisac Mario Vargas Ljosa omogućio je svojim čitaocima uvid u ključne godine svoje mladosti i zrelog doba kada je odlučio da se kandiduje za predsednika Perua.
Prvi tok sećanja vraća nas u period od 1946. godine, kada je upoznao svog oca za koga mu je rečeno da je mrtav, sve do 1958, kada mladi pisac napušta Peru i odlazi u Evropu. U drugom toku saznajemo kako i zašto je Vargas Ljosa vodio predsedničku kampanju u Peruu koja se završila porazom od Fuhimorija u drugom izbornom krugu. Već narednog jutra, 13. juna 1990, ponovo je otputovao u Evropu i time je otpočeo novi period u njegovom životu u kojem je književnost još jednom „zauzela središnje mesto“.
Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. „Riba u vodi“ predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog književnog opusa.
Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Postao je poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu „Romulo Galjegos“. Potom je objavio dramska dela („Gospođica iz Takne“, „Kati i nilski konj“, „La Čunga“, „Ludak sa balkona“ i „Lepe oči, ružne slike“), studije i eseje (kao „Neprekidna orgija“, „Istina o lažama“ i „Izazov nemogućeg“), memoare („Riba u vodi“), priče („Štenad“) i, pre svega, romane: „Razgovor u Katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Ko je ubio Palomina Molera?“, „Pripovedač“, „Pohvala pomajci“, „Lituma u Andima“, „Jarčeva fešta“ i „Raj na drugom ćošku“.