Stanislava Knez Milojković
„Usuđujem se da pomenem dve reči kadre, mislim, da objasne magiju - melanholija i tišina! Ženski aktovi bez svedoka, predeli bez ljudi, jedrilice bez motora...“ Mića Popović, Beograd 1983.
Akvareli Stanislave Knez Milojković - poklon Muzeju grada Beograda predstavljeni su beogradskoj publici u Konaku kneginje Ljubice u Sali pod svodovima u utorak, 27. oktobra od 18.00 kao lepo osmišljen, sadržajan celovečernji program.
Izložbu možete pogledati i u njoj zaista uživati do 15. novembra 2009. godine.
Stanislava Knez Milojković je rođena u Paraćinu, studirala je u Beogradu, usavršavala se u Parizu, Italiji, Nemačkoj, Češkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj... i već dvadest četiri godine živi i radi u Sežani, Slovenija.
Aktivna umetnica koja je puno izlagala i čija dela se nalaze u mnogim poznatim zbirkama. Osim slikarstvom bavi se i ilustracijom i oblikovanjem.
O umetnici, značaju poklon zbirke koja je darivana, o akvarelima punim topline, ljubavi, nesebične iskrenosti, o bogato ilustrovanoj i opremljenoj monografiji govorila je Danica Jovanović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
O kulturnim, istorijskim, ekonomskim vezama dva naroda, Slovenaca i Srba, govorili su predstavnici slovenačkog parlamenta, koji su i inače bili u zvaničnoj poseti srpskim parlamentarcima.
Ipak najlepši deo je onaj u kom su svečanost uveličale svojim nastupom sestre Marinković, Lana za klavirom i Ana na flauti. Muzika koju su odbrali i maestralno izveli savršeno se dopunjavala sa lepotom izloženih slika.
Naravno, da se i sama umetnica vidno uzbuđena obratila mnogobrojnim gostima i biranim rečima izrazila veliko zadovoljstvo što je u prilici da dariva grad koji toliko voli onim što najviše voli – a to je umetnost.
Uz slovenačko vino, pršutu i druge poslastice i đakonije, dugo smo u prijatnom razgovoru uživali u umetnosti u životu i, naravno, u životu u umetnosti.
Svaka čast Muzeju grada Beograda na odličnoj organizaciji celog događaja i hvala i u naše ime svima koji su pomogli da ovo veče prođe u savršenom skladu umetnosti i prijateljstva.
Nadam se da će i majstorske umetničke fotografije mog druga, moćno dramatične sa puno atmosfere kojom prostor odiše, a publika samo sledi tok priče od slike do slike - zainteresovati one manje upućene ili uputiti one nezainteresovane.
Toplo i od srca preporučujemo ovu izložbu iz mnogo dobrih razloga, a svi su jasni kao lep dan u Beogradu, Sežani, Parizu... na dobrom Stanislavinom akvarelu.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović