BRZO I SNAŽNO: Nova srpska poetika stiže sa Brankom Rosićem
Prvi roman novinara Branka Rosića (51) “ A tako je dobro počelo” izborio se za svoje mesto u sentimentalnom prtljagu svih koji su ga pročitali.
- Iznenađen sam, ujedno i uzbuđen, pozitivnim prijemom na koji je naišla moja prva knjiga kod čitalaca - priznaje Brako Rosić u srpskom novinarstvu poznat kako jedan od kvalitetnijih reportažista. - Osim pohvala koje sam dobio od kolega i prijatelja, posebno su mi prijale pozitivne kritike romana u nekim medijima iz regiona poput one u sarajevskom “Oslobođenju”.
Roman prati život vlasnika marketinške agencije i bivšeg novinara, čoveka s mnogo mana i ponekom vrlinom. Koliko si koristio autobiografske elemente u građenju glavnog lika, nosioca radnje?
- Veoma malo. Možda samo u epizodama vezanim za London i Fudbalski klub “Čelzi” postoje dodirne tačke. Sve ostalo je fikcija Neke je junak roman Dragan Lomić podsetio na marketinške stručnjake koji su u jednom periodu naše nedavne prošlosti odlučivali o državnim i političkim pitanjima. I moram priznati da takva asocijacija nije bez osnove.
Koliko je prošlo vremena od kad ti se javila ideja za opisanjem romana do njegove realizacije?
- Pune tri godine. To i nije mnogo vremena ako se uzme u obzir moja lenjost i nedostatak vremena. Radio sam pet dana nedeljno kako bih mogao da platim rate kredita za stan i račune, što mi je ostavljalo malo vremena za pisanje romana. Nisam moler ili vodoinstaler, pa da kad dođem kući jedva čekam da se bacim na pisanje i pobegnem u svet fikcije. Ja sam novinar. Ceo dan pišem, a onda treba naći snage i motiva da se istom aktivnošću bavim i u slobodno vreme. To je još jedan od razloga zašto je proces pisanja romana trajao toliko dugo. Prošlog leta sam bio u Londonu i tada se sve iskristalisalo - kad sam se vratio u Beograd preradio sam delove romana i završio ga.
Čelzi je jedan bitnih elemenata romana. Zašto taj londonski klub, a ne neki naš?
- Navijam za Čelzi od kad znam za sebe, još od vremena kad je Petar Borota branio u njemu. Ne pripadam onoj grupi koja je počela da simpatiše Čelzi kad je on počeo da igra Ligu šampiona i osvaja trofeje, dakle iz ere Romana Abramoviča. Navijao sam za Čelzi kad su u njemu igrali istrošeni igrači, oni koji su završavali karijeru na Stamford bridžu. U našoj zemlji simpatišem OFK Beograd. To mi je prirodno stanje stvari, s obzirom da oba kluba nose plave dresove.
Jedan od kvaliteta tvog prvenca je što mi nije angažovao samo čulo vida dok sam ga čitao. Deluje mi kao multimedija: angažuje više čula istovremeno. Svesno si tome težio?
-Drago mi je što si to primetio. Sličan komentar imala je i Billjana Srbljanović, koja je napisala recenziju romana. Muzika je sastavni deo mog života, slušam je aktivno od desete godine. Pripadao sam, zajedno s Vladom Arsenijevićem, Ćirilom, Srđanom Dragojevićem i drugima, grupi prvih beogradskih pankera. Zato je bilo neminovno da muzika bude sastavni deo romana.
Jesi li počeo da radiš na drugom romanu?
- Radim na njegovoj konstrukciji. Problem drugog romana je isti koji imaju muzičari s drugim albumom. Postoji mnogo mogućnosti da napraviš grešku. Zato sam pažljiv - konstatovao je Branko Rosić.
Boris Jakić