GARF – 1. Gothic Art Festival

Subota, 03. oktobar 2015. od 17h

Festival ovog tipa prvi put se održava na našim prostorima. GARF je jednodnevni festival i predstavlja jedinstvenu avanturu upoznavanja ''gotik sveta'' na Balkanu. Pored koncerata tri domaća benda, posetioci će moći da se upoznaju sa ovom supkulturom i kroz prateće programe, projekcije filmova i izložbe radova koji pripadaju gotik umetnosti. Gotik pokret je jedan od retkih pokreta popularne kulture koji se može direktno i bez promišljanja vezati za umetnost. Najviše zastupljen u zemljama zapadne Evrope, neke od estetskih premisa ovog pokreta ušle su i u mainstream, kako kulture, tako i industrije zabave.

Zašto GARF? Dom omladine Beograda ima tradiciju dugu 50 godina u predstavljanju široj javnosti raznih pojava u supkulturi, kako muzičkih pravaca, tako i likovnih novih tendencija, alternativnih pozorišnih formi, inovacija u kinematografiji i novijoj teorijsko-filozofskoj platformi. U današnje vreme supkulturni fenomeni i sve što ih prati kao urbane odrednice života mladih, prilično su skrajnuti i informacije o njima mogu se naći uglavnom samo na internetu.

Dom omladine Beograda u tom smislu ima za misiju da novim generacijama predoči različite oblike pop kulture, a koji nisu vezani za glavni tok i folk. Ovim festivalom Dom omladine Beograda želi da započne organizovanje niza festivala koji bi se ticali afirmacije popularne kulture što je izgubila svoje mesto u mejnstrim medijima.

PROGRAM:

Klub Doma omladine Beograda
17:00 Projekcija filma Drakula (1958)
18:30 Tribina: ŠOK KORIDOR - Gotik šok

Govore: Nenad Bekvalac, Isidora Vlasak, Sakurabana

Naziv filma Drakula (1958) za američku distribuciju je promenjen u Horror of Dracula, jer se Brauningov film još uvek prikazivao u bioskopima. Nije čak bio ni kreditovan na plakatu jer je on samo čudovište. Jedino ime koje je stajalo na posteru je Piter Kašing. Kritika je napala film, to nije bilo dobro vreme za horor žanr. Ali uspeh u bioskopu i kilometarski redovi na blagajnama su otvorili vrata za ovakve filmove a pogotovu za njihove glumce i produkcijsku kuću Hamer. Li dominira svojom pojavom, aristokratskim držanjem, sofisticiranim govorom i nadljudskom snagom koju poseduje. Sa tim osobinama nisu mu bili potrebni mađioničarski trikovi kao Drakuli Bele Lugošija. On se ne pretvara u slepog miša, nema moć da hipnotiše i samo svojim izgledom privlači žene, nijedna mu ne može odoleti, ima kompletnu moć nad njima. Lusi i Mina ga sa nestrpljenjem očekuju, uživaju u njegovim ugrizima. Jedan od podteksta romana, seksualno oslobađanje u Hamerovim filmovima se eksploatiše do kraja. Fišer je zahtevao od Melise Stribling (Mina) da to odglumi kao da je upravo imala seksualno iskustvo kao nikada do sada. Lijev Drakula ima zakrvavljene oči,oštre zube. Uloga koju će ponoviti u još šest filmova o Stokerovom junaku za Hamera. Jednino kada je promenio izgled po kojem je ostao zapamćen, je Grof Drakula (Count Dracula, 1971) Džesa Franka. Tu je onakav kakvim ga je opisao sam Stoker, visok aristokratskog držanja, sede kose i sedih brkova. Čak je i scenario najpribližniji romanu. Za Lija je uvek bilo razočaravajuće što niko od scenarista ne koristi replike koje je pisao Stoker. Kad god je mogao ubacivao ih je mimo scenarija. Kada je trebalo da prvi put ponovi ulogu skoro posle osam godina u Drakula, princ tame (Dracula: Prince of Darkness, 1966) odbio je da izgovori napisane dijaloge jer su bili glupi. Tako da kroz ceo film uglavnom sikće. Kružile su glasine da je zamrzeo lik koji mu je obeležio karijeru, sam je to demantovao. Nerviralo ga je to što ga je studio skoro svaki put ucenjivao sa pričom da mora da igra ponovo Drakulu jer su već prodali film Amerikancima i da ako odbije mnogi će ostati bez posla. A on nije hteo da bude uzrok otpuštanja ljudi. Ali nakon filma Drakula 1972 (Dracula A.D. 1972, 1972) je definitvno rešio da ga više ne igra. (Nenad Bekvalac)

U prvoj sezoni emisije Šok Koridor smo se bavili Gotik estetikom na filmu. Tada smo gledaoce upoznali sa raznim varijacijama na tu temu. I sa desetak filmova, koji najbolje reprezentuju ono što se može nazvati Gotik. Prošetali smo se kroz svetsku kinematografiju u potrazi za istinskim, jezivim šok scenama. Nakon više od deset godina na ovoj tribini će nam se ponovo pridružiti Isidora Vlasak, Sakurabana. Došlo je vreme da vidimo šta se to promenilo, da ponovimo po nešto iz stare emisije i prodiskutujemo da li Gotik ima budućnost u filmskoj industriji. Pridružite nam se u istraživanju GOTIK ŠOKA u DOMU OMLADINE BEOGRAD 3. oktobra 2015.

Hol ispred Amerikane

17:00 Izložba: Bogdan Vojnović, Svetlana Jovanović

Bogdan Vojnović
Bogdan Vojnović realizuje svoje projekte snimanjem lokacija sa ograničenim pravom pristupa u zapuštenim industrijskim kompleksima i njegova nova serija digitalnih fotografija, pod nazivom Staklara, je nastala u pančevačkom društvenom preduzeću Industrija stakla. Ova metodologija je bliska opusu britanskih video umetnica Džejn i Luiz Vilson, a koncepcija fotografskom eseju Američki indeks skrivenog i nepoznatog (2007) američke umetnice Terin Sajmon.

1) Slično kao što studija opskurnih i teško dostupnih institucija u Američkom indeksu... diskvalifikuje površnu sliku Amerike koju posreduju masovni mediji i popularna kultura, 2) Staklara dekonstruiše mentalno filtriranje koje stanovništvo savremene Srbije koristi uglavnom radi opstanka, a njeni posetioci radi dobrog provoda.

Vojnović uspostavlja osoben spoj dokumentarističke sublimacije i pseudo-sublimne estetizacije banalnog pejzaža, po ugledu na dizeldorfsku školu fotografije. Sublimaciju banalnog pejzaža izvodi pažljivim izborom motiva, kadriranjem i stapanjem snimaka u velikoformatne kompozicije. Pseudo-sublimnu estetizaciju postiže naglašavanjem ili uklanjanjem detalja i manipulacijom valersko-hromatskih vrednosti slike.

Za razliku od digitalnih umetnika koji pustoše prizor, kao što su Entoni Aziz i Semi Kuher (Distopija, 1994-1995) ili Aleksander Apostol (Polirane zgrade, 2001), Bogdan Vojnović insistira na likovnom usložnjavanju nereda u opustošenim pejzažima. Pustošni pejzaž sugeriše gubitak, na primer kod Polanskog (Pijanista, 2002) ili mogućnosti, na primer kod Tarkovskog (Stalker, 1979), ali i njihovu kombinaciju, na primer u klasičnom trileru. Vojnovićev „postindustrijski“ triler Staklara pretvara eks- jugoslovenski pejzaž u svojevrsnu S/M pastoralu.

Dosledno ideji Kaspara Davida Fridriha da umetnik prikazuje ne samo ono što ga okružuje, nego i ono što vidi u sebi, 3) Bogdan Vojnović dodaje ono što ne postoji likovnim predstavama onoga čega više nema, a posmatrač njegovih pejzaža postaje Rückenfigur iz Magritove slike Kopiranje zabranjeno (1937).

1 Dworkin, Ronald / Christina Kukielski / Salman Rushdie. Taryn Simon: An American Index of the Hidden and Unfamiliar. Götingen: Steidl, 2007.
2 Grba, Dejan. „An American Index of the Hidden and Unfamiliar.“ Politika (Kultura - Umetnost - Nauka), July 12, 2008.
3 Börsch-Supan, Helmut. Caspar David Friedrich. New York: George Braziller, 1974. p. 7.

Svetlana Jovanović

Rođena je u Beogradu, gde je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studirala je fotografiju na Kraljevskoj akademiji umetnosti (KABK) u Hagu, Holandiji i nastavila usavrsavanje na Novoj akademiji lepih umetnosti (NABA) u Milanu, Italiji i Internacionalnom centru za fotografiju (ICP) u Njujorku, SAD, gde trenutno živi i radi. Izlagala je internacionalno. Jedna od samostalnih izložbi u SKC-u imala je već za temu pripadnike gotik subkulture, a za ovu priliku Svetlana je izabrala nekoliko fotografija pripadnika beogradske gotik scene kao i nekoliko inspirisanih gotik estetikom.