BOLNO PODSEĆANJE: Šta nam je pred odlazak poručio Nikola Simić

- Čovek živi do onog trenutka dok ga ne zaborave, a s obzirom na to da sam ostavio veliki trag, mislim da me neće tako lako zaboraviti, rekao je Nikola Simić u intervjuu za Story pre četiri i po godine.

I bio je potpuno u pravu. Zbog svega što je uradio na filmu, televiziji i u pozorištu, kao i zbog gospodstvenog držanja koje mu nije dozvoljavalo da napravi bilo kakav javni ispad ili gaf, Nikolu Simića ćemo zauvek pamtiti. Bez obzira što je u teatrau odigrao više stotina uloga klasičnog dramskog repertoara na kojem je bilo i mnogo drama, publika će ga pamtiti kao vrsnog komičara, suverenog vladara scene u Bubi u uhu Žorža Fejdoa, kao i u Nušićevim najopoznatijim komedijama. Rođen je 18. maja 1934. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, posle čega je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kolege na prvoj klasi akademije, između ostalih, bile su mu Bata Živojinović, Ružica Sokić i Rada Đuričin.

Debitovao je na filmu u prvom jugoslovenskom omnibusu “Subotom uveče” Vladimira Pogačića 1957. Pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih najviše je radio na televiziji i u pozorištu. Ulogama u TV serijama “Više od igre” Zdravka Šotre i nešto ranije “Diplomcima” Nebojše Komadine i Siniše Pavića skrenuo je pažnju filmskih reditelja. Tokom osamdesetih dao je antologijske uloge jugoslovenskoj kinematografiji. Posebno će biti upaćeni Dimitrije-Mita Pantić iz Tesne kože Miće Miloševića i inspektor Ognjen Strahinjić i Davitelja protiv davitelja Slobodana Šijana. Radio je skoro do kraja života. Posebno se radovao izvođenjima predstave Buba u uhu koja je na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila 42 godine. U jednom od poslednjih intervjua istakao je kako je ljubav motorna snaga u životu i da to nije isključivo ljubav prema partneru, nego prema životu, poslu kojim se bavi, ćerki i unukama.

Izvor: Nadlanu