Muzej romske kulture

U literaturi namenjenoj učenicima osnovnih škola poznati su uglavnom po priči  "Ciganin hvali svog konja", u njihovim kućama često ne postoje ni najosnovije stvari, a o policama za knjge, pritisnuti svakodnevicom, i ne misle.

Romi su pored svih teškoća i podatka da je svega oko 30 odsto pripadnika ovog naroda funkcionalno pismeno, narod koji ima književost, što potvrđuje i izložba romske pisane kulture otvorena u Muzeju romske kulture u Ruzveltovoj ulici 41-43.

Kultura pa i kroz ulični izlog

Muzej romske kulture u Beogradu otvoren je 21. oktobra 2009. ovom izložbom. Može se pohvaliti podatkom da je možda jedini muzej na svetu posvećen kulturi i životu Roma.

Nomadi koji su itekako znali da maštaju i kreativno razmišljaju zadovoljavali su se usmenom tradicijom, ali uvek je bilo i onih koji su ispod neke vlažne straćare pisali pesme ili romane. Pevali su uglavnom o ljubavi, bolu, patnji, maštali, smišljali zagonetke i verovali da je romski jezik razumljiv natprirodnim silama i bićima.

- Meni je dovoljno da ljudi samo prođu pored Muzeja i vide kroz prozor postavku posvećenu romskoj književosti. Sigurno će neko od njih da se začudi i da kaže "pa, ima Roma koji i čitaju i pišu knjige", kaže u razgovoru za portal "Nadlanu" direktor Muzeja Dragoljub Acković.

Veliku pomoć u ostvarenju cilja otvaranja Muzeja romske kulture u Beogradu pružila je Skupština grada i posebno, kako naglašava Acković, gradonačelnik Dragan Đilas koji je zvanično otvorio Muzej. Zahvaljujući "Telekomu Srbija" Muzeju je nedavno besplatno uvedena telefonska linija, ne propušta da pomene Acković.

Muzej pod nebom

Acković priča da je u svetu bilo sličnih pokušaja dobronamernih ljudi da naprave nešto što bi prikazalo određene segmente romske kulturne baštine.

- Postoji pet ili šest muzeja romske kultre, ali oni nemaju nikave veze s Muzejima. Radi se o postavkama u okviru drugih muzeja. Na jugu Francuske, na primer, jedna romska porodica bivših cikruskih umetnika otvorila je muzej pod vedrim nebom. Predmeti materijalne kulture izloženi su u konjskim zapregama.

Muzej romske kutlure u Ruzveltovoj ulici u Beogradu gde se organizuju privremene postavke, književne večeri, skupovi i predavanja smešten je na skromnom prostoru, a plan je da se u dogledno vreme napravi i prostor od oko 150 kvadratih metara u obliku šatora - čerge ispod koje bi trebalo da se nađu predmeti materijalne kulture Roma.

Na izložbi posvećenoj romskoj pisanoj kulturi koja je realizovana uz pomoć Narodne biblioteke Srbije izloženo je oko 300 artefakata pisane romske kutlure, a većina prikazanih knjga privatno je vlasništvo Dragoljuba Ackovića.

Izložba koja će trajati do 21. marta 2010. godine predstavljena je na 12 panoa, a oko 100.000 stranica romske pisane kulture pohranjeno je u računarima koji su na raspolaganju posetiocima.

Rom uspeo da ubedi Nemce u arijevsko poreklo

Zanimljivost izložbe su i Romske novine čiji je prvi broj objavljen 1. marta 1935. a poslednji broj ovih novina izašao je 2004. godine.

Pokretač novina i glavni urednik bio je Svetozar Simić.
- On je autor i Srpsko-romsko-nemačkog rečnika. Zanimljivo je da ovaj rečnik ima pečat nemačkog logora iz 1942. godine. Simić je bio romski logoraš koji je čudom sačuvao živu glavu. Bio je veoma vispren i uspeo je u nemogućem - uspeo je da od nemačkih vlasti, za velike pare, dobije potvrdu da je čistog arijevskog porekla - priča Acković.

Ova tema nas vraća u nesrećno vreme Drugog svetskog rata, kada je na prostorima bivše Jugoslavije, prema Ackovićevim podacima stradalo minimalno 150.000 Roma.

- Pominje se podatak da je u Jasenovcu stradalo oko 40.000 Roma, ali ja znam da je daleko više ljudi stradalo - čak duplo više. O tome postoje dokumetni u knjizi "Ubili su istinu u nama". U Izveštaju komisije za ratne zločine iz 1945. nema pomena o stradanju Roma, kad neko to preskoči teško je, dugo se govorilo da ne postoje dokumenti, ali pronašao sam dokumenta i objavio ih. Genocid nad Romima je neistražena priča - kaže Acković.

Jedan od skupova od 14. do 20. decembra koji će biti organizovan u Muzeju romske kultre biće posvećen ovom pitanju.

- Nedavno smo obeležili Dan borbe protiv rasizma, ksenofobije i fašizma, ni jednom rečju nisu pomenuta stradanja Roma. Pominjali su se Jevreji i Srbi, poštovanje dugujemo svim žrtvama, ja žalim sve ali postoje i romske žrtve. Zato će ova sedmica biti posvećena sećanju na romske žrve. Prvi put na jednom mestu biće izloženi podaci o stradanju Roma, tako da ćemo imati uvid u to šta nam se događalo.

Romska Mata Hari

Kao posebno bitne romske intelektualce Acković izdvaja Slobodana Berberskog, koji je pisao na srpskom jeziku pesme, on je autor i nekoliko bitnih studija i prvi predsednik Svetske organizacije Roma koja je formirana 1971. godine - dugo je ostao jedan od najznamenitijih Roma u svetu.

Ističe i romsku Matu Hari pesnikinju Ginu Ranjičić rođenu u 19. veku, ženu zanosne lepote koja je živela na ovim prostorima, ali i u Tunisu, Parizu. U jednom momentu dobila je 10.000 dukata od jednog simpatizera. Napisala je dve zbirke pesama na romskom jeziku. Umrla je krajem 19. veka na ovim prostorima.

- Ne samo Srbi, nego i svi drugi narodi malo znaju o romskoj kulturi i istoriji, ništa o romskom jeziku. Kažu da smo uglavnom muzičari što nije tačno, jer se samo devet odsto Roma bavi muzikom. Dobri su Romi i matematičari, iako nisu profesori matematike, dobro računaju na vašarima, dobro igraju karte, trude se da pomognu, a nekad i da prevare, ima i toga - otvoreno priča Acković.

Zbog svega toga romska kultura moraće, kako naglašava Acković, da se uči i na oficijelnim mestima.

- Dosadašnje bavljenje romskom kulturom na vašarima i svadbama ne daje rezultata - jasan je Acković.

Najstariji tekst na romskom jeziku objavljen je 1537. u "Prvoj knjizi predstavljanja znanja" autora Andea Borde. Pribeleženo je 15 rečenica na romskom jeziku kao na primer "Dobar dan", "Dobro došao u veliki grad", "Sedi i pij", "Devojko, poslušaj me i dođi", "Devojko, pokaži nam tvoje grudi..." 

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Sanja Knežević