NA KORAK DO KATASTROFE: Za nama je najtopliji februar u istoriji, a evo šta to znači za nas

Šta ovi podaci znače, i da li idemo u susret novim elementarnim nepogodama, pitali smo Igora Kovačića, jedinog meteorologa koji je predvideo majske poplave 2014. godine.

- Iako su ovi podaci alarmantni, ne postoji povezanost između porasta temperatre i obilnih padavina, odnosno opasnosti od poplava - izjavio je za “24 sata” Kovačić.

Kako je prosečna temperatura prošlog meseca bila za 1,35 stepena viša od prosečne, što je najveće odstupanje u istoriji, svetski stručnjaci su se složili da je u pitanju šokantan skok teperature koji na duže staze može da ima izuteno loše posledice na globalnom nivou. Čak su i klimatolozi, koji se inače ne bave vremenom na mesečnom niivou, istakli da nov NASA-in izveštaj treba da nas zabrine.

Jedna od negativnih posledica je, kaže naš sagovornik, i činjenica da ovakvi temperaturni skokovi dovode do varijabilnosti vremena, pa će u budućnosti biti sve teže predvideti kakve nas vremenske prilike očekuju.

- Varijabilnost vremena znači da ga je sve teže predvideti. Promene se dešavaju brže i pokazuju tendenciju ka ekstremima. Svakog 17-og u mesecu prikupljamo podatke iz meteorološke stanice Milutin Milanković, i vršimo predviđanja za naredni period. Ova predviđanja mogu biti relativno precizna za kraći vremenski period, ali se sve svodi na spekulaciju ako pokušamo da utvrdimo vremenske prilike u narednih 5, 6 meseci - objašnjava  Kovačić.

Iz svetske meteorološke organizacije stiže upozorenje da se klima na globalnom nivou menja, i da se mogu očekivati ekstremni vremenski događaji. Tim pre, upozoravaju klimatolozi, mora da krene da se primenjuje sporazum iz Pariza koji je za cilj imao smanjenje emisije štetnih gasova i samim time smanjenje efekta staklene bašte - koji je glavni krivac za ovako šokantne temperaturne promene.

- Povećanje temperature ne znači da će padavine kod nas biti obilnije, već da će se ekstremi toplo, hladno, suvo, vlažno izoštriti i pokazivati tendencije brže promene - ističe Kovačić.

Porast temperature dovodi i do promene obrazaca godišnjih doba. Decembar i januar 2016. su bili najsušniji do sada, ali je, recimo, 2012. sneg u februaru bio na nivou elementarne nepogode.

- Granice između godišnjih doba kakva poznajemo će sve manje biti određene - apeluje meteorolog.

Izvor: 24sata.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.