Spuštaj zavesu!
Reči izgovorene na sceni neosporno imaju snažan intelektualni odjek u svesti gledaoca, ali njihov eho stabilizuje upravo slika, darujući sećanju konačan oblik. Ovakav rezime obavezuje na sagledavanje izložbe kao rečite poruke, ali i poduke. Vesna Todorović, deo teksta iz kataloga.
"Spuštaj zavesu“ iliti „Curtain Up“ – 10 godina scenografije i kostimografije 2000-2009. Izložba ove sekcije ULUPUDS-a svečano je otvorena u četvrtak, 26. novembra u Konaku kneginje Ljubice. U velikoj gužvi pozorišno-filmskog-TV sveta i njihove verne publike u radno-boemskoj atmosferi po ko zna koji put osetili smo draž igre nad igrama, i uz vince i upadajući u komične situacije umalo da završimo rečenicom - U vinu je istina - mada neki tvrde da je i u vinu voda. Ali, ima vremena za razne priče, a biće pozitivne, jer izložba je otvorena do 13. decembra, a onda „Spuštaj zavesu“.
U ambijentu Konaka kneginje Ljubice, jednako sceničnom koliko i izlagački dobrom, tridesetak scenografa i kostimografa predstavilo je svoj rad nastao u prošloj deceniji, od skica, pa tehničkih razrada, maketa, slika, fotografija, slajd projekcije, video radova i na kraju gotovih izvedenih elemenata scene i kostima, u raznim tehnikama i materijalima, kombinujući ih često po zahtevu i potrebi projekta, ali uvek sa dozom i crtom ličnog izraza i likovne poetika.
Zaista je lep osećaj podsetiti se na neke dramske momente kroz vizuelni prikaz, pa koliko se setimo predstave, filma,... toliko je i scena i kostim uspešno uradila svoj deo posla. A kada se na završen posao doda i ona umetnička crta i nit autorskog uživanje je potpuno, a kada se na sve to doda čaša dobrog vina... a da to sam već spomenuo.
Uglavnom izložba je pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a sponzori su Muzej primenjene umetnosti, Art & Stil enterijeri, Zlatibor voda i Vinarija Čoka. Kustos izložbe je Maja Škaljac-Stanošević, koja je izložbu pripremila i priredila zaista po veoma visokim standardima, a za zanimljivu postavku zahvalnost dugujemo Dušici Knežević. Zvanično je otvorio, a ko drugi nego, Jovan Ćirilov, mislilac, teoretičar, istoričar... koji najviše zna o pozorištu, a i pozorište samo zna puno o njemu, i on zna da pozorište zna, kao što i pozorište zna da on zna... Znamo, znamo... „Zbunite zavesu, spustio sam se.“
E, sad da ste neki čuo bi se aplauz i ja bi se lepo poklonio, ovako... ostaje mi samo da vam preporučim da vidite, ili se podsetite, kako nastaje svet na daskama koje život znače, i da sačekam da gužva malo prođe pa da odem još jednom na izložbu, na bis, zaslužili su!!!
Dragan Kljajić